Mirođija u svakoj čorbi, ali i u narodnoj medicini?

"Mirođija u svakoj čorbi", kaže se za osobu koja voli da bude "obaveštena" i "meša se u sve". Za razliku od ovakvih ljudi, mirođija je zaista dobrodošla u svakoj čorbi i različitim drugim jelima.

Za sve i svuda

Potiče iz srednje Azije, odakle je i bukvalno osvojila svet, ali u Evropi se odomaćila tako odavno, da je uz luk, peršun, ren i rotkvu postala omiljeni domaći začin. Gaji se od antičkih vremena, a raste i samoniklo, samo se pojavi u bašti, u šikari, svetlim listopadnim šumama ili na najbližem travnjaku. Traži sunčana mesta i sadrži najviše aromatičnih sastojaka pre cvetanja. Može da naraste do metar u visinu, a cvetovi su mali i žuti.

Kako na pravilan način gajiti mirođiju?

Skupi začina od pamtiveka su stizali brodovima i karavanima iz dalekih zemalja, a po mirođiju je dovoljno otići do najbliže zelene površine, tako da se nalazila i u ishrani siromašnih slojeva stanovništva. Cela biljka ima jak prijatan miris, u čorbe i sosove obično idu zeleni igličasti listovi. Od kraja do kraja ima mnogo različitih imena (anita, dil, kopar, koper ), a lekovita svojstva bila su poznata lekarima i poljoprivrednicima u staroj Grčkoj i Rimu koji su je u ishrani obilato preporučivali svojim pacijentima, naročito onim bogatim i naviknutim na izležavanje i prekomorske začine. 

Dobra za nesanicu, varenje, prevenciji srčanih bolesti

Među biljkama kojima se pripisuje skoro magično isceliteljsko dejstvo, mirođija je delotvorna i to dejstvo je ljudima poznato. Poboljšava varenje, sprečava nadimanje, prikladna je i prijatna u ishrani osoba s dijabetesom, uklanja nesanicu, reguliše menstrualni ciklus, učestvuje u prevenciji srčanih bolesti i kako izgleda snižava loše trigliceride. Povoljno deluje na rad jetre i apetit. Sadrži vitamine, C, B6, D i A, gvožđe, magnezijum, mangan, kalcijum, kalijum, bakar, cink, folat, fosfor, tiamin, riboflavin, niacin, pantotensku kiselinu i dijetetska vlakna.

Kad se redovno koristi, doprinosi lepšem izgledu kože, zdravlju usne duplje i boljem imunitetu. Etarska ulja iz semena visoko su cenjena u farmakologiji. Od lista i semena prave se čajevi koji se piju nezaslađeni. Sva povoljna dejstva mirođije na zdravlje lako se proveravaju: dovoljno je u jelo staviti malo naseckanog lista i ono će postati lakše svarljivo. Ovo važi čak i kad su u pitanju masna i snažna jela iz kotlića, pečenje i divljač.

Od mirođije se prave eterična ulja i začini, a najbolje uspeva na dubokim i plodnim zemljištima

U salatama i čorbama mirođija daje poseban ukus koji ne može da zameni nijedan drugi začin, a kako spade u prve zelene biljke koje su nekadašnji poljoprivrednici jeli u proleće, jasno je da su je cenili. Jede se sveža, sušenjem gubi dosta od svojstava, ali, primećeno je da zamrzavanjem čuva sve sastojke i aromu. Nekadašnji poljoprivrednici čuvali su je preko zime u soli, ali su ipak više voleli sveže ubranu. Od proleća, kad se biljka pojavljuje, pa do duboke jeseni, kad se stavlja u zimnicu, bila je redovna i obavezna na jelovniku, po pravilu ne mnogo skupa.

Za ovu biljku nisu vezana posebna verovanja niti običaji niti joj je iko od poljoprivrednika pripisivao svojstva koja nema. Sasvim su dovoljne blagodeti koje zaista ima i pruža svima koji je koriste.