Protiv poplava tajnim igrama sa kutlačama

Višak vode i manjak vode jednako su nepovoljni za poljoprivredu i poljoprivrednike. Međutim, suša je kroz vekove uvek pružala priliku da se seljaštvo okupi pogođeno zajedničkom nevoljom pa da izvede čitav spisak starih običaja i rituala, ne bi li spas sa neba konačno stigao. Od litija i molitvi, koje izvodi svako prema svojoj veri, uz prisustvo sveštenika ili celog sela (čak i stanovništva više sela) do prehrišćanskih običaja, dodolske igre, polivanja svih poljoprivrednih alatki vodom, ljudi su očekivali da kiša konačno padne i kad bi počela, nesumnjivo su osećali zahvalnost i olakšanje.

Obrnut običaj - ne postoji

Nema nikakve obrnute dodolske igre za zaustavljanje preobilnih padavina. Kiše koje padaju nedeljama, kao što se upravo dešava, bez sumnje bi veoma uplašile nekadašnje poljoprivrednike, tako da bi selom ubrzo krenule glasine o mogućem potopu. Ima biljaka, naročito povrtarskih kultura, kojima svakodnevno zalivanje ne smeta, naprotiv; ali, obilne padavine, sa pljuskovima i olujama, ne pogoduju većini useva.

Nekadašnji poljoprivrednici nisu imali previše načina odbrane od "blagodeti" koja stiže s nebeskih visina u vidu preobilne kiše. Nesumnjivo su očajavali, molili se, ali, nisu izvršavali obrede za prestanak pljuska. Razlog? Strah, naravno: ako ljudi mole ili preduzimaju neke postupke da kiša stane - ćudljive sile nebeske mogu da se uvrede i da pošalju još jači pljusak, ili, naprotiv, da potpuno "zatvore nebeska vrata" tako da udari suša i dokrajči sve što višak vlage još nije uništio.

Da li je odvodnjavanje mit ili stvarno dobijamo uslugu koju plaćamo?

Zato su seljaci održavali kanale za odvođenje vode sa njiva i kopali nove. Posetili bi groblja i molili pokojnike da zaustave kišu, jer su, u staroj religiji, preci zaduženi za količinu padavina koja treba da donese blagodet potomcima.

Običaj o kojem se ne govori

U krajnjem slučaju, u selima oko Đerdapske klisure, okupile bi se, negde van sela, noću, starije žene da izvedu vrlo star i tajanstven obred: naoružane velikim kutlačama, formirale bi krug i odigrale neku vrstu kola i to "gluvog", bez muzike, bez pesme, bez ikakvog zvuka, osim zveckanja već pomenutih kutlača. Igru nije smeo da vidi niko nepozvan, sve se odigravalo u najvećoj tajnosti, a učesnice do sutra ujutro ne bi smele da progovore ni reč.

O ovom običaju ni etnolozi nemaju mnogo da izveste niti su imali prilike da ga proučavaju, pošto ljudi koji veruju u delotvornost ovakvih postupaka - ne žele da pričaju o njima.  

Uz bent, niz dolmu

Kao što mogu da unište usev, preobilne padavine mogu da izazovu poplavu. Ako kiše potraju dugo, nivo svih tekućih voda raste, a mnoga sela u Srbiji nalaze se suviše blizu reke ili potoka, bez regulisane odbrane od poplave. Rečica koju deca mogu da pregaze, a da se previše ne skvase može da poraste do nivoa katastrofe, naročito ako je u nju tokom sušnih perioda ubačeno dovoljno smeća, šuta, starih frižidera i veš mašina koje ne rade.

Kuda ću sa šutom ili starudijom iz podruma? U kanal, šumu, reku

U Vojvodini je, naprotiv, baš zbog velikih reka koje su svake godine mogle da izazovu poplavu (Tisa je predstavljala pravu opasnost) u davna vremena napravljena odbrana od visoke vode. Svako mesto dovoljno blizu reka ima svoj nasip, "bent" ili "dolmu", podignutu u doba Habzburga ili mađarskih kraljeva, koju su svi stanovnici održavali prema mogućnostima, a za oštećenje nasipa važile su stroge kazne.

Zemlja i sav rod na njoj, naselja, ljudi, stoka, sve je zavisilo od njih, naročito kad voda naraste i stariji počnu da se podsećaju visokih vodostaja koje pamte iz detinjstva. 

Obično je dovoljno da kiša ne pada dva, tri dana, pa da strah od vode prođe. Tada se obično pristupalo proceni štete.