Prema raspoloživim podacima, u Srbiji ih je ostalo oko hiljadu.
Srodan konju i zebri, velika pomoć poljoprivrednom domaćinstvu u teškim poslovima ili pri nošenju tereta. Nema velike zahteve u pogledu hrane i smeštaja, jede čak i biljke sa trnjem, samo da je voda čista. Dugovečniji od konja, može da doživi četrdeset i više godina u stalnom radu. Da, reč je o magarcu.
Ova dobroćudna i izdržljiva životinja, prema uvreženom verovanju, služi čoveku od postanka sveta. Što nije tačno: divlji afrički magarac ( Equus africanus asinus) pripitomljen je pre oko 3.000 godina, ali, takođe su u prirodi ostali azijski divlji magarac, kijang i još nekoliko podvrsta koje i danas žive kao pre pojave poljoprivrede.
Dalje se pripitomljena vrsta širila po Evropi, istovremeno sa širenjem granica antičkih država, naročito Rimskog carstva. Magarac je sisar srodan konju i zebri, velika pomoć poljoprivrednom domaćinstvu u teškim poslovima ili pri nošenju tereta. Nije atraktivan kao konj, ali, pogodan je za celodnevni rad. Kopita su mu, za razliku od konjskih, prilagođena neravnom kamenitom terenu. Oglašava se karakterističnim zvukom, njakanjem, po kome je poznat.
Ne češljaju mu grivu vile kao konju, niti ga, kao konja, pitaju za proricanje sudbine veštice i drevni sveštenici. Vitezovi u sjajnim oklopima nisu dojahali u bajke i pesme na magarcima nego na negovanim konjima. Ali, sam Hristos je stigao u Jerusalim jašući na magarici u pratnji njenog mladunčeta, što se navodi u Bibliji. Zato su hrišćanski verski velikodostojnici u davna vremena jahali na magarcima, pokazujući na taj način skromnost pred narodom.
Brzo ih je prošla volja, jer je ova životinja prilično neudobna za jahanje, i vratili su se rasnim konjima i dobro opremljenim kolima.
Magarac u načelu može mnogo da izdrži, ali, kad stane i ukopa se, ništa ne može da ga pomeri s mesta, tako da postoji izreka "tvrdoglav kao magarac". Uvrede i udarci slabo pomažu, zato svesniji vlasnici skinu deo tereta sa namučene životinje i ona ubrzo krene kao da ništa nije bilo. Zato je verovatno nastala i druga izreka, "digni magaretu klašnje (teret), magaretu lašnje" koja se sasvim dobro primenjuje i na ljude: kad vide da je nekom teško, mogu da mu bar donekle olakšaju.
"Mirno magare dvojica tovare" - tačna je primedba u formi poslovice, a takođe može da se primeni i na ljudsku vrstu. "Magarac u Beč, magarac iz Beča" - kaže se kad neko ništa ne nauči iz iskustva koje je stekao. I tako dalje. O ovoj životinji nema mnogo verovanja, više su se seljaci oslanjali na svakodnevna iskustva.
Priču o lončarevom magarcu beležili su etnolozi u selima od Subotice do Predejana: vraćao se lončar zadovoljan sa vašara, pošto je prodao svu robu, i, koliko god da je žurio pošto se već smrkavalo, magarac se ukopao i nije hteo ni da mrdne. Psovao lončar svog četvoronožnog saputnika, udarao ga, jer, šta može biti, kad rasterećena životinja neće da se pokrene s mesta? Pošao vlasnik malo napred, kad, ima šta da vidi: voda odnela most.
U inteligenciju dobroćudne tegleće životinje poljoprivrednici su se uverili mnogo puta, donekle ublažavajući sve one uvrede kojima je obično "časte". Nazvati dete, odraslu osobu ili političkog protivnika "magarcem" bilo je uobičajeno od antičkog Rima do današnjih političkih pozornica.
Šaljive priče o magarećoj pameti poznate su još od Ezopovih basni. Školska klupa u kojoj sede đaci s najlošijim uspehom zvala se "magareća klupa“ do polovine prošlog veka i nalazila se najdalje od table i nastavnika - niko nije pomislio da ta deca možda ne vide ili ne čuju dovoljno dobro, pa zato imaju loše ocene. Uopšte uzevši, magarcu je učinjena velika nepravda, a u novija vremena manje se gaji.
Prema raspoloživim podacima, u Srbiji ih je ostalo oko hiljadu. Jednog od najboljih saradnika poljoprivrednog domaćinstva izgleda će deca uskoro moći da vide samo u dokumentarnim filmovima ili u etno parkovima. Izuzev ako potražnja za magarećim mlekom i odnedavno aktuelnim sapunom i kozmetikom od ove punomasne namirnice ne izmeni sudbinu čovekovog zaboravljenog druga.
Tagovi
Autorka
