• Seoska žena
  • 15.10.2020. 07:30

Žene na selu poseban teret ponele su tokom pandemije, a šta su dobile?

Posvećena poljoprivrednom gazdinstvu, mnogo radi, od jutra do mraka, istovremeno se brinući o porodici, posebno deci, možda starijim roditeljima i svim onim izazovima koje donosi svakodnevica, ove godine naglašena virusom korona.

Foto: Depositphotos/Jim_Filim
  • 229
  • 117
  • 0

Budi se pre ptica, uzgaja povrće i rasad, skuplja lekovito bilje i samoniklo voće, uzgaja koze, pravi sir, likere i rakije, pekmeze, zimnicu, vlasnica gazdinstva koja uz sve to vozi traktor i pravi vino, piše projekte, realizuje ih... evo, sve ovo stane u 24 sata jedne seoske žene o kojoj smo nedavno pisali na Agroklubu. 

Čitala sam diveći se ispunjenosti i smislenosti njenog života. Jedva sam čekala da objavimo ovaj inspirativni članak nadajući se kako će svi deliti moje oduševljenje. Većinom i jesu, uz nekolicinu onih koji su komentarisali kako sve seoske žene mnogo rade, a o njima niko ne piše. 

Položaj žena na selu: Nevidljiva radna snaga

I to je u velikom postotku istina. Svaka seoska žena, posvećena poljoprivrednom gazdinstvu, mnogo radi, od jutra do mraka, istovremeno se brinući o porodici, posebno deci, možda starijim roditeljima i svim onim izazovima koje donosi svakodnevica, ove godine naglašena virusom korona. 

Žene na prvoj liniji reakcije na pandemiju

Upravo je COVID-19 tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana seoskih žena koji se obeležava danas, 15. oktobra, a ustanovio ga je UN 1995. godine. 

Žene i devojke u ruralnim područjima su one koje igraju ključnu ulogu u poljoprivredi i prehrambenoj sigurnosti koji su posebno važni u vreme pandemije. Ali, istovremeno je kvalitet njihovih života sve lošiji. Pristup zdravstvenim uslugama, osnovnim lekovima i vakcinama je upitna. 

"Mnoge žene na selu pate od izolacije, kao i od širenja dezinformacija i nedostatka pristupa važnim tehnologijama koje bi poboljšale njihov posao i privatni život", stoji u saopštenju UN-a gde naglašavaju kako su uprkos svemu tome one bile na prvoj liniji reakcije na pandemiju, čak kada se pod blokadom povećala neplaćena nega i kućevni poslovi. 

Bez obzira na to, one su bile spremne sve da ostave sa strane i pomognu svojoj zajednici. Primeri o kojima UN piše su milioni seoskih žena u zemljama trećeg sveta, Indiji, Kini, Senegalu, Maliju koje su se organizovale u grupe za samopomoć i šile maske, pravile sredstva za dezinfekciju ruku, ali li obezbeđivale svežu hranu putem zajedničkih kuhinja, prenosile vitalne informacije o toku pandemije. 

Sigurna sam kako je takvih primera bilo i kod nas. 

I u štali i na fejsbuku

Draga čitateljko vidim šta ti piše u oblačiću iznad glave. "Ko me pita kako mi je", sigurno sada misliš. 

A ti, čitaocu, ti sad veliš: "Uvek je tako bilo, da žena brine o porodici, zajednici, pomaže svom mužu."

Svako je vreme sa sobom nosilo izazove. Tehnologija u poljoprivredi mnogo olakšava sve poslove, i muškarcima i ženama. Sećam se umetničkih ruku komšinice Mandice kojima je muzla krave svako jutro i veče pre 30 i više godina. Danas veća gazdinstva imaju muzilice i drugu opremu koja olakšava rad. Ali, više je i brige, prohteva tržišta, vremena koje proizvođač provede u komunikaciji sa kupcima, ispunjavanju njihovih želja, pronalaženju načina kako dopreti do njih, plasirati robu. A vrlo dobro znamo da većinu tih poslova koji zahtevaju vreme i koncentraciju, obavljaju žene. 

Tek svaka šesta žena na selu - vlasnica nekretnine

Zato poslove treba podeliti što je više moguće kako one ne bi bile u situaciji da čitav dan rade - od štale, preko ručka, brige o deci, do fotografisanja proizvoda za fejsbuk, a da taj posao ne bude vrednovan. 

U lošijem položaju od muških kolega

Osim toga, treba imati na umu kako žene i devojke u ruralnim područjima nesrazmerno pate od višedimenzionalnog siromaštva. Iako je ekstremno siromaštvo globalno opalo, milijarda ljudi na svetu, koji i dalje žive u neprihvatljivim uslovima, u velikoj je meri koncentrisana u ruralnim područjima. 

Žene poljoprivrednice mogu biti jednako produktivne i preduzimljive kao njihove muške kolege, ali kako stoji u saopštenju UN-a, većinom imaju manju mogućnost pristupa zemlji, kreditima, tržištima i prehrambenim lancima visoke vrednosti. 

Posebno je teško onima čiji su muževi prisiljeni na rad u inostranstvu, a one s ostatkom porodice ostale prepuštene da vode brigu o svemu. 

Zato se ne samo na ovaj dan treba podsetiti da žene u ruralnim područjima i u poljoprivredi u svojim pravima treba da budu ravnopravne muškarcima, a da kvalitet njihovog života, od zdravstvene nege, preko obrazovanja do pristupa informacijama mora biti jednaka onima u urbanim sredinama. 

Drage žene na selu, hvala vam na svemu što činite za nas! 


Tagovi

Žena na selu Međunarodni dan UN Pandemija Covid 19 Ravnopravnost


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.