Jedno od sela u koje se ljudi u Srbiji vraćaju u poslednjih nekoliko godina je Bezdan na zapadu Bačke. Pročitajte i zašto je to tako.
Oni koji se odlučuju da život provedu u Bezdanu najčešće kao razlog navode to što se nalazi na kanalskoj mreži Dunav-Tisa-Dunav, a takođe je i obala Dunava nadomak ovog mesta.
Bezdan je smešten na tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske, a u prilog naseljavanju ovog sela ide činjenica da kuće u tom mestu koštaju svega desetak hiljada evra.
Jedni od onih koji su Bezdan prepoznali kao mesto vredno napuštanja života u gradu su Novosađani Goran Beronja i Blaženka Beronja. Odlazak iz Novog Sada na selo bio je novi početak za njih dvoje. Na svom salašu vreme provode u radionicama džez muzike, ekološkom uzgoju i pripremanju gastronomskih đakonija po starim domaćim receptima, proizvodnji kozijeg sira.
“Nikada nismo imali ambiciju da ovakav tip proizvodnje razvijajemo u smeru povećanja kvantiteta, već se držimo svoje devize da vrhunski sir, jedinstven po svom sastavu, mogu davati samo srećne koze. Naše stado ne prelazi broj od deset grla mešovite, sansko-alpske rase, koje tretiramo kao domaće ljubimce. Njima je obezbeđena ispaša, ali i spremljena zimska ishrana sa livada u zaštićenom Specijalnom rezervatu prirode "Gornje Podunavlje" što i konačnom proizvodu, nazvanom "Bezdanski blue" daje atribute potpuno ekološkog proizvoda," objašnjava ovaj par.
Da Bezdan ima sve preduslove za dobar život na selu prepoznala je i porodica Trajkovski koja je takođe napustila Novi Sad i preselila se u ovo vojvođansko selo. Kako kažu, želja za selom nastala je kako bi deci pružili mogućnost odrastanja u prirodi.
Ana Trajkovski bavila se dizajnom, dok je Goran Trajkovski psiholog, nekadašnji novinar i dugogodišnji rukovodilac PR službe čuvenog Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.
“Na ovaj potez smo se odlučili između ostalog i zbog toga što nam je jedan od uzgrednih interesovanja bila odgajivačnica pasa, pa nam je bio potreban daleko veći prostor za ovaj hobi koji je dopunjavao porodični budžet. Kako je okućnica, tačnije bašta prostrane kuće u Kanalskoj ulici bila daleko veća od onoga što nam je trebalo, ja sam u jednom momentu u obližnjem Kolutu kupio nekoliko ovaca carske romanovske rase ne bi li one svojom ispašom obavljale zahtevni posao košenja trave," objašnjava Goran.
Trajkovski sada imaju stado od oko 70 ovaca i kako kažu, planiraju da nastave razvoj ove grane poljoprivrede u svom domaćinstvu.
“Odrastanje bliže prirodi i sigurnost naše dece koju imaju u Bezdanu korak preseljenja iz Novog Sada je potpuno opravdao," poručuju njih dvoje.
Da je selo pravo mesto za zdrav život tvrde i Tatjana Šimičević i Bojan Šimičević koji su se pre nekoliko godina doselili u Kolut, selo u blizini Bezdana. Tatjana i Bojan ostavili su život u Holandiji i odlučili da njihova deca odrastaju u Vojvodini.
“Kao najveću prednost života i rada na selu u Srbiji vidimo daleko zdravije odrastanje naše dece. Mada zemlja iz koje smo došli slovi kao gotovo nedostižni poljoprivredni uzor gotovo celom svetu, u Holandiji se može živeti sasvim solidno od poljoprivrede, tačnije stočarstva, ako se pažljivo gazduje i ne "leži na lovorikama," objašnjavaju Šimičevići.
Iako je poljoprivreda sada deo njihovog svakodnevnog života, savremene tehnologije omogućile su Bojanu da nastavi da se uporedo bavi dizajniranjem, dok se Tatjana, zahvaljujući bezdanskoj banji, bavi sportskom rehabilitacijom, piše Dnevnik.
Izvori
Tagovi
Autorka
