Dan planete Zemlje obeležićemo u bašti ili u fotelji?

Dan planete Zemlje prvi je put obeležen pre tačno 50 godina, a to bi značilo da već pola veka glasno i svesno razmišljamo o uticaju čoveka na životnu sredinu, na, kako se popularno govori, jedini dom koji imamo. 

Tema ovogodišnjeg obeležavanja su klimatske promene. Ovaj je izraz postao već toliko izlizan da je pitanje koliko ga više doživljavamo. Živimo u vrlo turbulentnim vremenima gde se na poplave, suše, potrese i druge prirodne nepogode nadovezao i korona virus, nakon čega, kako takođe volimo da kažemo, ništa neće biti kao pre. 

Masovna prenamena zemljišta iz šumskih u poljoprivredna i izlovljavanje krivci za COVID-19?

Šta će se zaista događati posle ove katastrofe za svet kakav poznajemo - tek ćemo saznati. 

COVID-19 povećao količinu đubreta? 

S jedne strane, Zemlja je barem mrvicu predahnula od aktivnosti koje smo joj priuštili ponašajući se poput četvorogodišnjaka pod žestokim izlivom besa. Navodno su mora, okeani i vazduh čistiji. Manje kupujemo, manje zagađujemo. 

S druge strane, čovek je našao načina kako će ostaviti brdo smeća iza sebe. Ubrzo su se na društvenim mrežama pojavile fotografije rukavica i maski koje plutaju po površini mora. Još je gora činjenica da se na zapadu Evrope nakon prvog naleta na trgovačke centre povećala količina kućnog otpada i to neotvorene hrane kojoj je prošao rok trajanja. Reciklažni centri su zatvoreni pa se građani otpada rešavaju na stari i najgori mogući način - odlaganjem na divlje deponije. Došlo je i do porasta korištenja plastike za jednokratnu upotrebu, a sve od straha od kontaminacije korona virusom, iako je dokazano da se on ne prenosi hranom. 

Da li zaista treba da se dezinfikuje hrana kupljena u prodavnici?

COVID-19 je preuzeo svu pažnju sa klimatskih promena, no važno je ne odvajati ta dva pojma jer su usko u vezi jedan sa drugim. Ne samo zato jer se upravo uticaj čoveka na prirodu smatra krivcem za širenje toga virusa. 

Ove godine nema putovanja

Mnoge zelene politike se već sprovode, ili barem pokušavaju. Pritisak je veliki, posebno kada je reč o novim generacijama mladih ljudi, tinejdžera poput Grete Tunberg koja je prošle godine svojim aktivizmom mnoge izvela na ulice i podstakla ih na razmišljanje - o svemu. Ne samo o tome hoćemo li da recikliramo rolnu WC papira ili ne, kako pesticidi utiču na zemlju, a krčenje šuma na manjak kiseonika nego i, koliki je naš doprinos stvaranju ugljen dioksida kada se odlučimo da jedemo avokado s drugog kraja sveta umesto jabuke sa lokalne plantaže. 

Upravo će korona virus umnogome uticati na ovogodišnje obeležavanje Dana planete Zemlje koji inače okuplja aktiviste oko onih lokalnih akcija čišćenja do velikih susreta ekologa s različitih strana sveta. Ova ih je godina 'naterala' na korišćenje digitalnih alata pomoću kojih će njihov doprinos, gore pomenut, biti minimalan. 

Jedan od takvih je "Earth Challenge 2020", aplikacija za mobilne telefone koja korisnicima omogućava snimanje fotografija i direktan prenos o ključnim pitanjima zaštite okoline u njihovoj lokalnoj sredini - od kvaliteta vazduha do zagađenja plastikom. 

Obeležavanje 50 godina Dana planeta Zemlje - klimatske promene u fokusu

Kreatori ove aplikacije smatraju kako će ona olakšati učesvovanje javnosti te pridoneti izveštavanju o, na primer, populaciji insekata na određenom području ili o uzgoju poljoprivrednih kultura širom sveta. Zagovornici ove aplikacije komentarišu kako će se posmatranju kvaliteta vazduha na lokalu i bezbednosti hrane moći doprineti čak iz fotelje, budući da im je kretanje tokom pandemije ograničeno. 

Nikad lakši aktivizam 

Pandemija je uzrokovala odlaganje ključnih pregovora Ujedinjenih nacija o sporazumima o klimi i biodiverzitetu do sledeće godine, pa će zato biti održane internetske konferencije stotinak najboljih svetskih naučnika, ekonomista i ekologa, okupljenih oko platforme "We Don't Have Time" koja beleži preko 700.000 članova i sledbenika. 

Organizatori obeležavanja ističu kako okupljanje ljudi da bi razgovarali, delili ideje i pojačali delovanje ne mora biti popraćeno emisijama ugljen dioksida povezanim s letenjem na neki događaj i na njega, a priključiti se mogu svi. 

Dakle, aktivizam nije bio nikada jednostavniji. Pored toga, jedan od odličnih načina kojima možemo znatno uticati na očuvanje životne sredine (osim onoga 'gasi svetlo kada ti ne treba', 'recikliraj šta god možeš' i slično) je naručiti iz fotelje lokalno proizvedenu hranu ili je čak sam proizvesti. U vlastitoj bašti.