Topla jesen pogoduje glodarima, koji ne samo da prave štete na usevima i u skladištima, nego prenose i 30 bolesti.
Jesen je vreme kada ratarske useve, ali i povrće i pčelinjake, napadaju glodari. Pogoduje im topla jesen, kao što je ova, ali i blaga zima. Osim na poljima, štete prave i u skladištima. Oni jedu i zagađuju hranu, ali su ujedno i veliki prenosioci zaraznih bolesti - čak njih 30. S obzirom na to da se razmnožavaju tolikom brzinom da jedan par godišnje može dati i do 15.000 potomaka, ovaj problem moramo shvatiti ozbiljno i preventivno i na vreme ga rešavati.
Tokom jeseni na tek posejanu ozimu pšenicu ili ječam, glodari se naseljavaju sa svojih dotadašnjih staništa. U početku se hrane posejanim i klijalim semenom da bi kasnije, nakon nicanja biljaka, oštetili nadzemne i podzemne delove, stvarajući takozvane oaze praznih mesta. Ukoliko se primeti preko 10 aktivnih rupa po hektaru, neophodno je izvršiti suzbijanje. Glodari prave štetu na velikim površinama, a ona može biti tolika, da ne može ni da se izmeri.
Koji su najčešći glodari na našim poljima, pročitajte ovde.
Jedan od glodara koji pravi najviše problema je - poljski miš. Aktivan je tokom cele godine, a u toku nje se razmnožava od dva do četiri puta. Hrani se zrnevljem bilja, koje raste u njegovoj okolini, praveći često i manje zalihe hrane, klijalim semenom, zelenim i sočnim delovima bilja. Najveću štetu pravi na tek zasejanim njivama skupljajući posejano seme i odnoseći ga u svoju jazbinu, tako da potpuno očisti od semena površine u blizini jazbine. Štete nanosi i žitaricama u periodu mlečne zrelosti do zrenja - na strninama, kukuruzu i suncokretu, a takođe i sirku, prosu i semenskoj lucerki.
Glodar koji pravi najviđe problema povrtarima je voluharica.
Poljska voluharica se koti 3-4 puta godišnje, a u jednom leglu može da bude 4-8 mladunaca. Ukoliko je aktivno više rupa po kvadratnom metru, tada se to smatra njihovom visokom brojnošću. Preferira sočniju biljnu hranu, a manje zrnastu. Naročito joj odgovara korenasto i krtolasto povrće.
Vodena voluharica jede isključivo biljnu hranu. Od povrća najčešće uništava repu, cveklu, šargarepu, peršun, celer, razne vrste kupusnjača i salatu, nagrizanjem i uništavanjem njihovih podzemnih organa. Simptomi napada voluharice uočavaju se ako povrće vene bez vidljivih spoljašnjih znakova napada.
Iako jesenje đubrenje voćnjaka povećava nivo humusa u zemljištu i pospešuje vegetaciju, odnosno rast i razviće plodova, drvne i lisne mase tokom proleća, stajnjak u jesen može da izazove i glodare, koji najčešće u nedostatku hrane traže nesvarena semenca ili druge hranljive materije u izmetu stoke. Nažalost, tu se nekad ne zaustavljaju, pa se dešava da oštete koren i stablo sadnica voćki.
Dolaskom hladnijih dana glodari traže sklonište u kome će provesti zimu. Košnica je topla i puna hrane, pa tako predstavlja idealno sklonište za zimu. Od svih glodara, miševi i rovčice mogu predstavljati najveći problem u pčelarstvu. Naime, oni ulaskom u košnicu grizu saće, jedu med, ali i pčele te prave gnezdo. Često se dešava i da šteta koju glodari u košnici naprave, bude neopravljiva pa i da ugine cela pčelinja zajednica.
Kako da odbrabite košnicu od glodara, saznajte ovde.
Metode za hvatanje i regulaciju brojnosti glodara su:
Noviji način suzbijanja, a spada u ekološki pristup suzbijanja glodara, je upotreba lepljivih ploča za miševe - ne sadrži nikakve hemijske otrove. Omogućava jednostavno suzbijanje miševa u domaćinstvu, kao i u javnoj i komunalnoj higijeni. Visok kvalitet lepila, kao i intenzivna žuta boja, privlače i hvataju miševe, pacove, ali i ostale gmižuće i leteće insekte.
Tagovi
Autorka
Aleksandra Kekić
