I dalje rastu cene hrane: Od mesa, svinjetina najviše poskupela

Globalne cene hrane nastavile su da rastu i u martu 2026., a ključni razlog su sve skuplja energija i poremećaji povezani sa geopolitičkim napetostima. To pokazuju najnoviji podaci Food and Agriculture Organization (FAO), prema kojima je indeks cena hrane zabeležio drugi uzastopni mesečni rast.

FAO-ov indeks cena hrane (FFPI) u martu je iznosio 128,5 bodova, što je povećanje od 2,4 odsto u odnosu na februar. Iako je indeks blago viši nego pre godinu dana, i dalje je skoro 20 odsto ispod rekordnog nivoa iz marta 2022. godine.

Rast je zabeležen u svim kategorijama, od žitarica do mesa, mlečnih proizvoda, biljnih ulja i šećera, pri čemu su cene energenata odigrale ključnu ulogu.

Žitarice blago poskupljuju, pirinač pojeftinjuje

Cene žitarica u martu su porasle za 1,5 odsto u odnosu na februar. Najveći rast zabeležen je kod pšenice, čije su cene porasle za više od 4 odsto, najviše zbog lošijih očekivanja roda u Sjedinjenim Američkim Državama usled suše te mogućeg smanjenja setvenih površina u Australiji zbog visokih troškova đubriva.

S druge strane, povoljniji vremenski uslovi u Evropi i stabilno snabdevanje ublažili su pritisak na rast cena. Kukuruz je poskupeo tek neznatno, dok su cene ječma i sirka takođe porasle.

Za razliku od ostalih žitarica, pirinač je pojeftinio za oko tri odsto. Pad cena rezultat je slabije potražnje na međunarodnom tržištu, pritiska novih žetvi i slabljenja pojedinih valuta u odnosu na američki dolar.

Prvi rast cena hrane nakon pet meseci: Najviše je poskupela jedna žitarica

Najveći rast zabeležen je kod biljnih ulja. FAO-ov indeks za ovu kategoriju porastao je za više od pet odsto, što je već treći uzastopni mesec rasta, a ujedno i viši nivo nego pre godinu dana.

Cene palminog ulja dostigle su najviši nivo od sredine 2022., podstaknute rastom cena sirove nafte i slabijim proizvodnim rezultatima u Maleziji. Poskupljenje energije povećalo je i interesovanje za biogoriva, što dodatno utiče na potražnju za uljima.

Sojino je zabeležilo tek blagi rast zbog povećane ponude iz Južne Amerike, dok su cene suncokretovog i repičinog ulja rasle zbog ograničene ponude, posebno iz crnomorskog regiona, kao i povećane potražnje za energentima.

Rast cena mesa predvođen svinjetinom

Cene mesa u martu su porasle za jedan odsto u odnosu na prethodni mesec, a čak osam odsto na godišnjem nivou. Glavni pokretač rasta bila je svinjetina, čije su cene porasle zbog jače sezonske potražnje u Evropskoj uniji.

Blagi rast zabeležen je i kod govedine, najviše zbog smanjene ponude u Brazilu, gde je manjak stoke ograničio izvoz uprkos snažnoj globalnoj potražnji.

S druge strane, cene jagnjetine su pale zbog povećane ponude iz Novog Zelanda, dok je živina pojeftinila, uglavnom zbog dobrog snabdevanja iz Brazila i stabilne potražnje.

Uoči Uskrsa: Kome ide čak 90% mađarske jagnjetine i po kojoj ceni?

Nakon višemesečnog pada, cene mlečnih proizvoda u martu su zabeležile rast od 1,2 odsto. Ipak, i dalje su znatno niže nego pre godinu dana.

Rast su predvodili mleko u prahu i maslac, podstaknuti snažnom globalnom potražnjom i sezonskim padom proizvodnje mleka u Okeaniji. Cene sira nastavile su da padaju, posebno u Evropskoj uniji, gde je povećana proizvodnja i slabija potražnja pritisla tržište.

Najveći skok među svim kategorijama zabeležio je šećer, čija je cena porasla za više od 7 odsto i dostigla najviši nivo od kraja 2025. godine.

Rast cena najviše je povezan s višim cenama nafte, zbog čega se očekuje da će Brazil, najveći svetski izvoznik šećera, veći deo šećerne trske usmeriti u proizvodnju etanola.

Dodatni pritisak na cene dolazi i iz geopolitičkih napetosti na Bliskom istoku, koje utiču na globalne trgovinske tokove. Ipak, rast cena donekle je ublažen dobrim izgledima za globalnu proizvodnju u sezoni 2025./2026., posebno u Indiji i Tajlandu.

Energija i geopolitika oblikuju tržište

Ukupni podaci FAO-a jasno pokazuju kako tržište hrane sve više zavisi od kretanja na energetskom tržištu i geopolitičkih okolnosti. Rast cena energenata povećava troškove proizvodnje, ali i utiče na preraspodelu sirovina, na primer prema biogorivima.

Uz to, eskalacija sukoba na Bliskom istoku dodatno unosi nesigurnost u globalne lance snabdevanja.

Iako trenutni rast cena nije ni blizu rekordnih nivoa iz 2022., stručnjaci upozoravaju da bi dalji poremećaji mogli nastaviti da vrše pritisak na tržišta hrane. U takvim okolnostima, stabilnost snabdevanja i prilagođavanje proizvodnje ostaju ključni izazovi za globalni prehrambeni sistem.