Iz kog razloga proizvodnja maline opada, a raste nezadovoljstvo proizvođača?!

Problemi malinara prelivaju se iz godine u godinu. Nedavno je raspravljano o ceni maline, a dogovoreno je kako su mediji preneli da bude 139,3 dinara po kilogramu, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte.

S druge strane po izvozu malina Srbija je u top pet zemalja sveta. Protekle godine pod zasadima maline bilo je 23.000 hektara, ali iz godine u godinu proizvodnja opada, a raste nezadovoljstvo proizvođača. Prema podacima Privredene komore Srbije od 103.000 tona, 100.000 je izvezeno kao smrznut proizvod, kojeg stanovnici EU ne identifikuju sa Srbijom, prenosi RTS.

Dogovorena ovogodišnja cena maline i kupine

Prodaju malinu u svežem stanju 

Proizvođač Ana Bošnjak za RTS kaže da je jako bitno za plasman robe u svežem stanju imati hladnjaču na polju. Jedni od retkih koji malinu izvoze u svežem stanju, imaju zasade na 2.5 hektara. Oni su svih 12 tona prodali malinu u svežem stanju od čega je polovina izvezena u Rusiju.  

"Mi imamo hladanjaču koja zadovoljava naše kapacitete i čim se završi berba određene deonice, roba se odmah direktno plasira u komoru sa određenom temperaturom", kaže Bošnjak.

Neisplativa proizvodnja krči malinjake po Srbiji

Veliki problem sa sortama malina 

Diplomirani inženjer Miloš Kljajić, rukovodilac proizvodnje kaže da je jedan od problema koji ih prati sortiment, jer velikih problema imaju upravo sa sortama u Srbiji.  "Sorte koje mi gajimo nemaju karakteristike koje su potrebne za izvoz u svežem stanju. Sorte koje su jako dobre za izvoz i potrošnju u svežem stanju su sorte koje su klubske i koje su zaštićene od strane proizvođača", objašnjava Kljajić. Zbog toga je važno menjati sorte, smatraju stručnjaci, jer Srbija ima manje od pet odsto sertifikovanog sadnog materijala.

Nedovoljno za ponos, ali i za prvoklasni prinos, koji u proseku iznosi pet tona po hektaru. Idealno bi bilo da bude tri puta veći. Zato kada se bore za cenu, proizvođači treba da imaju na umu i kvalitet onoga što prodaju, kažu u Privrednoj komori Srbije.

"Mislim da bi proizvođači trebalo da prebace težište sa cene, koja je trenutna stvar, da se fokusiraju na to da imaju ugovorne odnose sa prerađivačima, da uspostvaljaju sve standarde koji su neophodni -"global gap" i druge. Takođe treba da vode računa o kvalitetu sadnog materijala, da investiraju kad je cena dobra. Mi to nismo imali u prethodnom periodu i zato imamo zapuštene malinjake koji ne mogu da donesu prinos veći od 5-6 tona. U takvoj situaciji na duže staze imate ugroženu proizvodnju", tvrdi Veljko Jovanović iz PKS za RTS.

Malinari se udružili u Savez zapadne Srbije

Malina zvanično još uvek nije srpski brend 

Osim ulaganja u proizvodnju, da bi ovo voće postalo zaštitini znak Srbije, potrebno je ulagati i u marketing.

Takođe, prethodno bi korisno bilo zaštiti geografsko poreklo maline. Iako malinu često smatramo srpskim brendom, on zvanično to nije. Crveno zlato, kako drugačije zovu ovo voće, očigledno ne sija dovoljno da bi ga u svetu prepoznali kao proizvod iz Srbije. A prema mišljenju stručnjaka da bi se to desilo potrebno je dosta vremena, pregovora i ulaganja.