Jeftinije žitarice, meso i šećer dovele do blagog pada cena hrane

Cene hrane bile su gotovo stabilne u avgustu budući da su jeftiniji šećer, meso i žitarice neutralizovali poskupljenje biljnih ulja, mleka i mlečnih proizvoda, stoji u saopštenju agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO.

FAO-ov indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda iznosio je prošlog meseca u proseku 120,7 bodova i bio je tek neznatno niži u odnosu na blago revidiranu vrednost u julu.

U odnosu na avgust 2023., reč je o padu za 1,1 odsto.

Od žitarica poskupela samo jedna 

Prošlog meseca najviše su poskupeli mleko i mlečni proizvodi, za 2,2 odsto u odnosu na jul, a razlog je snažna potražnja za punomasnim mlekom u prahu i sirom.

Poskupela su i biljna ulja, za 0,8 odsto, dostigavši najviši nivo u 20 meseci, budući da je rast cena palminog više nego nadoknadio pojeftinjenje sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice.

Kada je reč o pojeftinjenju, pad je bio najznačajniji za šećer, čak 4,7 odsto u odnosu na prethodni mjesec, odražavajući poboljšane izglede proizvodnje u Indiji i na Tajlandu, ali i niže cene sirove nafte. Na kraju meseca trend se naglo promenio zbog požara na poljima šećerne trske u ključnim proizvodnim regionima u Brazilu.

Žitarice su u avgustu pojeftinile za 0,5 odsto, a razlog je pad cena pšenice zbog slabe međunarodne potražnje i velike konkurencije izvoznika.

Kukuruz je pak blago poskupio, uglavnom zbog očekivanog negativnog uticaja toplotnih talas na rod u Evropskoj uniji i  pojedinim delovima SAD-a. Razlog je i manja ukrajinska ponuda, uz revidiranu, sniženu prognozu proizvodnje.

Meso je pojeftinilo 0,7 odsto, odražavajući pad cena mesa živine i ovčetine zbog slabe uvozne potražnje. Cene govedine su blago porasle.

Proizvodnja žitarica na nivou 2023.

FAO je u odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica neznatno snizio procenu svetske proizvodnje u ovoj godini, na 2,781 milijardu tona. To znači da bi se trebala zadržati na prošlogodišnjem nivou, uz blago snižene procene roda krupnozrnastih, uključujući kukuruz, prvenstveno zbog vrućih i suvih vremenskih uslova u državama EU, Meksiku i Ukrajini.

Proizvodnja pšenice trebala bi pak biti nešto viša nego što su u FAO-u do sada očekivali i dostići 791,4 miliona tona, najpre zahvaljujući iznenađujuće dobrom rodu u SAD-u.

Potrošnja žitarica trebala bi se u novoj sezoni zadržati na nivou 2023/2024. i iznositi 2,852 mlrd. t.

Zalihe će verojatno na kraju nove sezone, u julu iduće godine, biti veće za 1,2 odsto nego na njenom početku i dostići 890 mil. t, navode u FAO, čime su blago snizili dosadašnju procenu. 

Međunarodna trgovina ovom robom trebala bi se smanjiti za 3,3 odsto u odnosu na prethodnu 2023./2024. sezonu, na 485,6 mil. t, uglavnom zbog smanjenog obima trgovine krupnozrnastim žitaricama.