U Parizu završena sadnja javnog voćnjaka na 800 kvadratnih metara

Sadnja stabala u urbanim delovima može direktno da pomogne u smanjenju emisije ugljen dioksida, redukuje oticanje kišnice, u letnjim mesecima pruži hladovinu i poboljša kvalitet vazduha. Ali, obično u gradskim središtima viđamo drveće koje ne donosi plod u obliku voća. 

Međutim, trend je počeo da se menja pa će tako sveže plodove za svoje potrebe moći da beru stanovnici gradova koji su već krenuli sa sadnjom javnih voćnjaka. Najnovija vest o jednom takvom stiže iz Francuske. Nakon što je na krovu paviljona pariškog sajma otvorena najveća urbana farma u Evropi, u Parizu se ovih dana užurbano privode kraju radovi na podizanju najvećeg urbanog voćnjaka.

U 17. pariškom arondismanu završava se uređenje parka "Clichy-Batignolles - Martin-Luther-King" u kom je zasađeno 58 stabala i to na površini od 800 kvadratnih metara, što ga čini najvećim u tom gradu, piše tekdeeps. Iako je sadnja nedavno završena, uređenje parcele još uvek traje. Planirano je da stabla budu visoka između 1,80 i dva metra, a očekuje se da će prva berba biti za dve godine. Ali, čim se završi sa uređenjem, park će biti otvoren za javnost.

Hrvatski veći od pariškog?

Ali, nije ovo jedini grad koji želi da omogući voće svim građanima za njihove osobne potrebe. Ove godine u susednoj Hrvatskoj u Varaždinu posađeno čak 289 stabala jabuka i krušaka kao i 78 grmova bobičastog voća i to na površini od 6.500 kvadratnih metara. 

Urbani voćnjaci postaju sve veći trend, a jedan je posađen i u Kanzas Sitiju (SAD) na površini od 745 m² u kom rastu razne vrste poput smokava, malina, trešanja, krušaka, bresaka i jabuka. Plan je da se godišnje u njemu ubere više od milion kilograma svežih plodova, piše kcparks. U SAD-u su posađeni i u San Francisku i Filadelfiji, a jedan je i u kanadskom Vankuveru.

I u mnogim drugim gradovima širom sveta postoje ovakva mesta na kojima se ljudi mogu opustiti, ali i uživati u ukusu sveže ubranih, sezonskih plodova. Od evropskih po tome je najpoznatiji glavni grad Austrije, Beč. Tamo je pretprošle godine uz pomoć nekoliko udruženja i mnoštva volontera na površini od 2.000 m² zasađeno 30 raznih voćaka, pri čemu je prednost dana starim sortama. Građani će moći da uberu plodova onoliko koliko im stane u obe ruke.

Iste godine jedan takav posađen je i u glavnom gradu Danske, Kopenhagenu, a zanimljiva je činjenica da se tamo sme brati voće i sa privatnog zemljišta, ali samo sa puteva, bez da berači zakorače na imanje.