Kraj februara i početak marta odličan je za setvu cvekle, koja počinje klijati već pri temperaturi od 5°C dok na temperaturi od 10°C niče već za 10 dana.
Sadite li baštu, sigurno ovih dana planirate šta i kako posejati, čemu koliko mesta dati. Ako do sada niste, barem mali deo prostora ostavite za cveklu, korenasto povrće koje možete jesti sveže ili termički obrađeno, kao zdravu grickalicu, sok, salatu, čips ili prilog. Što je još bolje, možete jesti i njen list koji ima gvožđa više od spanaća i zdraviji je deo ove biljke. Da, zdraviji od korena.
Kraj februara i početak marta odličan je za setvu cvekle koja je biljka relativno hladnog područja te počinje klijati već pri temperaturi od 5°C dok na temperaturi od 10°C niče već za 10 dana. Koju ćete vrstu cvekle - crvenu, žutu ili belu - izabrati, zavisi o vašim afinitetima. Sve su zdrave, a lišće možete jesti sveže, u salati, pitama ili bilo kom drugom obliku.
Vratimo se savetima o sejanju. Cvekla odgovara pH tla između 6 i 7, ali se u nekim područjima tolerišu i blago alkalna tla, a najbolje prinose daje na plodnom, dubokom zemljištu, bogatim organskim materijama pa pre sejanja nađubrite zemljište. Takođe, zahteva i visoki stepen fosfora za klijanje, a u slučaju viška kiseonika, razvijaće jače lišće dok će koren biti sitniji.
Dobro je znati da su dobri susedi cvekli niski pasulj, krastavac, beli luk, kupusnjače, kim, salata, tikvice i luk dok su joj loši susedi krompir, praziluk, kukuruz i spanać.
Seme se seje na dubinu od oko centimetar, do centimetar i po, a u slučaju da zemlja nije vlažna, svakako zalijte kanaliće pre sejanja. Seme nemojte sejati pregusto, a razmak između redova neka bude 30 do 40 centimetara. Prekrijte seme rastresitom zemljom te lagano pritisnite rukom ili motikom. S obzirom na brzu klijavost, cveklu možete sejati svakih 20 dana kako biste je imali duže za konzumiranje.
Cveklu ćete morati razrediti jer iz jednog semena možete dobiti i više plodova. U slučaju da je ne razredite, korenje će ostati malo i nerazvijeno. Dakle, kada biljčica dosegne oko 5 cm visine, lagano je iščupajte iz zemlje. Između dve razređene biljke ostavite 8 do 10 cm. Razređivanjem ćete verovatno poremetiti biljke koje su ostale pa lagano na njih nagrnite zemlju. Biljčice koje ste iščupali, nikako nemojte baciti, listove iskoristite za svežu salatu.
Cvekla će za berbu biti spremna između 50 i 70 dana od dana sejanja, za većinu sorti. Ipak, možete je brati i ranije, odnosno i kasnije ako želite veće i čvršće korenje. Pokazatelj kada je krajnje vreme za berbu je visina listova - nemojte dopustiti da dosegne više od 15 cm. Kod berbe cvekle uz koren ostavite oko 2,5 cm stabljike, a list iskoristite po volji - za salatu, smuti ili ga čak zamrznite pa koristite za pripremu kuvanja.
Koren cvekle očistite od zemlje, ali je ni slučajno nemojte prati. Spremite je na hladno i suvo mesto, najbolje u podrumu. Koristite je svežu, kuvanu, pečenu ili kako god vam volja.
Istraživanja pokazuju da konzumiranje cvekle, posebno u svežem stanju, kao sok, može sniziti krvni pritisak i poboljšati učinak vežbe te protok krvi u mozgu, što se pripisuje visokoj koncentraciji nitrata u cvekli. Naime, naš organizam pretvara nitrate u kiseonik oksid, spoj koji opušta i otvara krvne žile.
Takođe crveni i žuti pigmenti koji se nalaze u cvekli (betalaini) mogu pomoći u borbi protiv artritisa, nekoliko vrsta raka, neurogenerativnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti te bolesti jetre.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka