Pepelnica se lako pojavljuje i razvija u uslovima visoke vlage i optimalnih temperatura od 25 do 28°C, a uzrokuju je dve vrste gljiva od kojih se najčešće javlja Laveillula turica.
Pepelnica na paradajzu i paprici je bolest koja se uglavnom javlja na biljkama u zatvorenom prostoru i zavisno od uslova može naneti velike štete pogotovo krajem leta i početkom jeseni. Iako na otvorenom polju ne uzrokuje ekonomski značajne štete, ipak je ne treba zanemariti.
Šta uzrokuje pepelnicu i na kojim se kulturama najčešće javlja?
Lako se pojavljuje i razvija u uslovima visoke vlage vazduha od 52 do 72 odsto i optimalnih temperatura od 25 do 28°C.
Prvi i najčešći uzročnik pepelnice paradajza je Laveillula turica kod koje se na licu lista pojavljuju svetlo-žute zone u obliku pega ili mrlja, a kod jačeg intenziteta zaraze može se pojaviti i sivo bela prevlaka, uglavnom na naličju lišća. Razvojem bolesti dolazi do uvijanja listova, a kasnije i do sušenja i nekroza.
U slučaju zaraze Oidium neolycopersici karakteristična sivo-bela prevlaka se razvija na površini lista i jasno je uočljiva.
Glavna simptomatološka razlika između ove dve vrste uzročnika pepelnice je što se kod jedne prevlaka javlja na licu, a kod druge na naličju lista.
Pepelnicu paprike najčešće uzrokuje gljiva Leveillula taurica, a simptomi su kao i kod paradajza. Na naličju nastane prljavo bela prevlaka, a listovi žute, uvijaju se i suše. Na kraju, za razliku od paradajza kod koje listovi ostaju da vise na biljci, kod paprike oni otpadaju.
I na paprici se može javiti pepelnica uzrokovana Oidium neolycopersici, ali ređe nego kod paradajza.
Osim simptoma koji umanjuju vrednost i estetiku, pogotovo kada je reč o ukrasnom bilju, kod pepelnica plodonosnog povrća značajan je uticaj i na rod i kvalitet plodova.
Bez sprovođenja mera zaštite, rod se smanjuje i za 70 odsto, a na plodovima nastaju simptomi nalik opekotinama.
Suzbijanje je otežano, jer se gljivice razvijaju i u unutrašnjosti biljnog tkiva. Od preventivnih mera značajna je dezinfekcija unutar plastenika i iznošenje biljnih ostatka, kao i uništavanje korova, dozvoljenim preparatima.
Kod primene fungicida treba voditi računa o tome da li se uzgajaju kulture na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, zatim o karenci i broju tretiranja u sezoni ili vegetacije, a sve je to navedeno u uputstvu proizvođača zaštitnih sredstava.
Od prirodnih sredstava tu je i soda bikarbona koja je odlično sredstvo za zaštitu biljaka paradajza, a osim pepelnice može se koristiti i u borbi protiv plamenjače i antraknoze. Njen rastvor stvara alkalnu sredinu na površini biljne mase što ne odgovara patogenima za njihov rast. Može se koristiti samostalno ili u kombinaciji s drugim tečnostima (na primer, s mlekom).
Tagovi
Autorka
