Idealni su uslovi za plamenjaču krastavaca - može uništiti kompletan rod

Plamenjača krastavaca, prouzrokovač Pseudoperonospora cubensis, najznačajnija je bolest krastavaca i može da uništi kompletan rod krastavaca, kornišona, dinja i tikvica.

Iako mnogi misle da dugotrajan sušni period praćen visokim temperaturnim vrednostima nije povoljan za razvoj gljivice, stvarnost je drugačija.

Korovi pogoduju pojavi bolesti

Za razliku od prouzrokovača plamenjače krompira ili vinove loze, kojima temperature iznad 30 stepeni ne odgovaraju, plamenjača krastavaca najviše voli visoke vrednosti temperature i vlagu u rosi, u ranim jutarnjim časovima, naročito ako su oko biljaka prisutni korovi, a ne folija.

Simptomi plamenjače su u pojavi okruglastih svetlo-zelenih pega oivičenih nervaturom listova koje za nekoliko dana požute i šire se na ceo list koji izgleda kao da je zapaljen.

Već nakon desetak dana cela biljka može da bude zahvaćena napadom i osušena, a ako se i desi da se formira neki plod, on će biti vodenast na spoju s peteljkom i često deformisan.

Paziti na karencu preparata

Ako se plamenjača pojavi pred berbu, proizvođačima stvara dodatan pritisak jer nema mnogo sredstava koja se mogu koristiti pre berbe i prodaje, jer je poznato da krastavac, ako se dobro navodnjava, za dan ili dva postaje veći i ne može se prodati na tržištu koje prvenstveno zahteva sitnije plodove, naročito ako je reč o kornišonima.

Zato se na terenu često vidi da se fungicidima stabljike krastavaca tretiraju i po tri puta tokom nedelje, a sve u cilju sprečavanja pojave bolesti što, s druge strane, ako se ne vodi računa o karenci, može da bude opasno po potrošače. Karenca fungicida koji se koriste u tretmanima je od tri do sedam dana i zato treba biti pažljiv prilikom odabira istih.

Postoje i organska sredstva kao što su domaće nekuvano mleko, soda, jod, beli i crveni luk, supa od bršljena, maslačka, preslice, pirike, koje mogu da spreče, ali preventivno, nastanak bolesti.

Odseći donje listove

Ako se simptomi pojave, ne treba paničiti iako borba neće biti laka. Oni će se prvo pojaviti na najrazvijenijem, donjem lišću, jer je ono prvo u kontaktu sa zemljištem. Najbolje što možete da uradite jeste da odsečete te listove i iznesete ih iz bašte ili plastenika jer su oni izvor zaraze za ostalo lišće.

Odmah nakon rezidbe, potrebno je prskati fungicidima ili organskim preparatima biljke i zemlju oko njih da se speče dalje infekcije.

Najbolje bi bilo da se na površini listova nalazi neka vrsta prevlake koja odbija prodiranje gljivica u listove, kao što je npr. neki kontaktni fungicid ili mleko u kombinaciji sa sodom i jodom, ako želite organsku zaštitu.

U Sjedinjenim Američkim Državama najviše se koristi kaolinska glina koja stvara film na površini listova.