Kako čuvati šargarepu tokom zime?

Šargarepa (Daucus carota L.) ima veliki značaj u ljudskoj ishrani koja se ogleda u mnogobrojnim načinima upotrebe, bogatstvu vitamina i mineralnih soli. Dvogodišnja je povrtarska biljka, iz porodice Apiaceae.

Pravilnim i pažljivim postupcima u toku, i nakon berbe, uz izbegavanje povreda korena, šargarepa može relativno dugo i uspešno da se čuva tokom zimskog perioda, navodi iz Savetodavne službe Ministarstva poljoprivrede RS Milica Veletić. Dužina čuvanja zavisi od kvaliteta korena, na koji može da utiče vreme berbe i pravilno određivanje tehnološke zrelosti.

Umanjite gubitke

Zavisno od potreba tržišta i namene šargarepa se vadi iz zemljišta za upotrebu u ishrani od momenta kada je koren debljine oko jedan centimetar pa sve do kasne jeseni. Ako je koren potrebno čuvati duži vremenski period, berba početkom oktobra daje dobre rezultate ako temperature nisu mnogo niske, a biljke su još uvek s delom lisne mase na sebi, koja olakšava samu berbu.

"Tehnološka zrelost nastupa kada najstariji listovi počinju fiziološki da odumiru, što predstavlja optimalan rok berbe, koji može da umanji gubitke za oko 20 odsto. Ukoliko nastupi kišovit period, a šargarepa nije izvađena u tehnološkoj zrelosti, najverovatnije će doći do pojave retrovegetacije", ističe Veletić i dodajte da se novi listovi razvijaju na račun rezervnih materija korena, što utiče na smanjenje nutritivne vrednosti, sposobnosti dužeg čuvanja i ukupnog prinosa, kako kvalitativnog tako i kvantitativnog.

Ubiranje šargarepe na manjim parcelama moguće je obaviti ručno, a na velikim najčešće se obavlja mašinski. Može da se skladišti ako je tehnološki zrela, i koja je proizvedena iz kasne setve, dok ona koja je proizvedena iz rane, prolećne setve nije pogodna za skladištenje.

Šargarepa veoma lako i brzo gubi vlagu, što dovodi do uvenuća korena, kao i vlažnost pri kojoj se čuva, koja mora biti visoka, ali ne u obliku slobodne vode koja podstiče razvoj bolesti. Zrela šargarepa, ako se prvo ohladi, može uspešno da se sačuva četiri do pet meseci na nula stepeni Celzijusa.

Kako na prirodan način gajiti šargarepu?

"Naglo hlađenje nije neophodno, ali može da bude korisno. Njegov cilj je da se obezbedi bolji kvalitet, smanje venjenje i gubici pojavom bolesti. Šargarepa se može ohladiti i ispod pet stepeni Celzijusa tokom 24 sata, a uglavnom se primenjuje hidro hlađenje, mada mogu se upotrebiti i ledeni blokovi", navodi savetodavac uz napomenu da čuvanje šargarepe na četiri stepena i pri 70 odsto relativne vlažnosti pokazuje visok intenzitet 'suzenja' posle dva meseca.

Na temperaturi od 0,5 stepeni Celzijusa i 97 odsto relativne vlažnosti moguće je sačuvati šargarepu pet meseci. Mlada, nedozrela šargarepa se čuva četiri do šest sedmica pri nula stepeni Celzijusa.

Čuvanje šargarepe

Zrela šargarepa tokom zimskog perioda na domaćinstvima se najčešće čuva u trapovima (podzemnim i nadzemnim), u vlažnom pesku, koji se pokriva slamom i zemljom debljine desetak centimetara. Pesak sprečava širenje bolesti, intenzivno isparavanje vode i preterano zagrevanje povrća u trapu.

Kako se prave trapovi - čuva voće, povrće i meso do proleća?

"Duž trapa i po vertikali, na svakih 1,5 do dva metra, mora da se osigura ventilacija. U zatvorenom prostoru, šargarepa se čuva u sanducima s mokrim peskom, poređana tako da se korenovi ne dodiruju", upozorava Veletić, uz napomenu da se za čuvanje ostavljaju samo potpuno zdravi korenovi sa skraćenim lišćem, blizu "glave ploda".

Čuvanje šargarepe na polju je moguće samo ukoliko vremenske prilike, odnosno temperaturni uslovi nisu suviše ekstremni. Za ovakav način postupka, treba je sejati krajem aprila do sredine juna meseca da bi dostigla punu zrelost, a od sredine oktobra do sredine novembra je pokriti.

Gorčina i bolesti

Poremećaji koji se pojavljuju za vreme čuvanja šargarepe su uvenulost, promene u hemijskom sastavu i gorčina, kao i pojava bolesti. Gubitak vode je najčešći problem kod šargarepe. Proces pranja najčešće prouzrokuje spoljašnje povrede pokožice, koje prouzrokuju nagli gubitak vode kod šargarepe.

"Ova pojava je pogodna i za nastanak bolesti. Gubici mogu da se smanje obezbeđivanjem vrlo visoke relativne vlažnosti i niskim temperaturama. Šargarepa s lisnom masom, u vezicama, jako gubi vodu", kaže savetodavac, dodavši da su kod promena u hemijskom sastavu, pre svega, najdominantniji monosaharidi - glukoza, galaktoza i arabinoza.

Napominje i da pre berbe sadržaj glukoze i fruktoze opada, a sadržaj saharoze raste. Nakon berbe, dolazi do obrnute situacije, gde sadržaj saharoze opada, a glukoze i fruktoze rastu, tokom prvog meseca čuvanja na jednan stepen Celzijusa i 95-98 odsto relativne vlažnosti. Takođe, komponente mirisa se tokom čuvanja primetno umanjuju. Početni sadržaj vitamina C opada tokom vremena, a opadanje zavisi od dužine i uslova čuvanja.

Posle šest meseci, sadržaj se u proseku gubi od 50 do 70 odsto. Gorčina kod šargarepe može nastati za vreme dužeg perioda čuvanja hemijskim promenama prouzrokovanim oslobađanjem etilena od strane drugih vrsta.

"Nastanak gorčine se može redukovati čuvanjem na nula stepeni Celzijusa, i izbegavanjem skladištenja zajedno sa produktima koji oslobađaju etilen. Bolesti koje se najčešće javljaju su "Botrytis", "Sclerotinia", "Rhizoctonia", "Fusarium", "Rhizopus" i druge", kaže Veletić i zaključuje da se njihova pojava može smanjiti ako se izbegavaju povrede korena, uklanjaju oštećeni korenovi, primenjuju adekvatne higijensko-sanitarne mere i niske temperature čuvanja.