Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Sadnja krompira
  • 05.02.2024. 16:00

Kako do boljeg kvaliteta i većeg prinosa krompira?

Najbolji rezultati postižu se u kombinaciji organsko-mineralnim đubrivima. Šta je potrebno obezbediti za prinos od 30 t/ha?

Foto: Depositphoto/KatyaYa
  • 404
  • 30
  • 0

Krompir, Solanum tuberosum L., je najznačajnija biljna vrsta iz porodice Solanaceae, roda Solanum. Zbog svog značaja u ishrani ljudi i domaćih životinja tokom cele godine, kao i u industriji, zauzima najveće površine od svih povrtarskih kultura kako u svetu tako i kod nas.

Za visoke i stabilne prinose te kvalitetan proizvod, kako navodi iz Resora za pružanje savetodavnih usluga pri Ministarstvu Poljoprivrede RS Bojana Panić, u procesu proizvodnje neophodno je ispoštovati niz mera, a to su:

  • izbor lokaliteta za sadnju zavisno od klimatskih i zemljišnih uslova;
  • izbor zdravog sadnog materijala;
  • agrotehničke mere od plodoreda do samog vađenja krompira.

Izbor lokacije zavisi prvenstveno od namene krompira. Proizvodnja semenskog krompira odvija se u područjima sa višom nadmorskom visinom i u uslovima u kojima neće doći do pojave lisnih vaši koje su najznačajniji prenosioci virusnih bolesti. Proizvodnja ranog krompira moguća je u toplijim područjima i u zaštićenim prostorima (staklenicima, plastenicima, visokim i niskim tunelima). U našim uslovima najčešće se vrši i nastiranje zemljišta agrotekstilom ili perforiranim folijama.

Proizvodnja semenskog krompira odvija se u područjima sa višom nadmorskom visinom (Foto: Hajrudin Salkić)

Izbor zdravog sadnog materijala je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju krompira. On mora da se prilagodi agroekološkim uslovima gajenja i načinu uzgoja, planiranom prinosu, dužini vegetacije i otpornosti na bolesti i štetne organizme. Uzgoj otpornih sorti na najčešće i najznačajnije bolesti kao što su plamenjača, alternarija i druge, od ključnih je faktora u proizvodnji.

"Pored otpornosti na štetne organizme pri nabavci sadnog materijala svaki poljoprivredni proizvođač treba da se informiše o tome koje sorte su adaptibilne na klimatske uslove u kojima se planiraju uzgajati, odabir sorti sa stabilnim prinosima, a takođe i imati u vidu otpornost prema bolestima krtola i drugih štetnih organizama prilikom skladištenja izvađenog krompira", ističe Panić i dodaje da se poštovanjem ovih mera kod izbora sadnog materijala u značajnoj meri smanjuju gubici, koji u našim uslovima znaju da budu jako visoki.

Agrotehničke mere koje moraju da se ispoštuju u procesu proizvodnje ove kulture su: plodored, priprema zemljišta za sadnju, đubrenje, priprema sadnog materijala (naklijavanje) i sadnja, zaštita od bolesti i štetočina, navodnjavanje.

Dobro isplaniran i organizovan plodored utiče na održavanje plodnosti zemljišta, biodiverziteta i prevenciju pojave štetnih organizama. Najbolji predusevi za krompir su: leguminoze (lucerka, crvena detelina, detelinsko-travne smeše, grašak, bob), dok su žitarice nešto nepovoljniji predusevi.

"Na isto mesto ne treba da se sadi barem tri godine. Krompir je dobar predusev za ostale kulture jer iza sebe ostavlja zemljište čisto, rahlo i bez korova", podseća savetodavac.

Pripreme za sadnju

Priprema zemljišta za sadnju zavisi od tipa zemljišta, useva i klimatskih uslova. Za uzgoj ove kulture najbolja su laka peskovito-humusna zemljišta koja su dobro propusna i rastresita, pH reakcije 5,5-6,5. Obavlja se u jesen zaoravanjem ostataka prethodnog useva na dubinu do 30-35 cm, po mogućnosti uz zaoravanje stajnjaka (25-35 t/ha).

"U rano proleće kada dozvole vremenski uslovi vrši se zatvaranje brazde s ciljem uništavanja izniklih korova i sprečavanja gubitaka vlage", ističe Panić.

Plan đubrenja za sve kulture pa i za krompir sprovodi se na osnovu prethodnih analiza zemljišta i to bar jednom u pet godina. Količine i vrsta đubriva zavise od: planiranog prinosa, plodnosti zemljišta, izbora i namene sorte i preduseva.

Za prinos od 35 t/ha ranog krompira bez upotrebe stajnjaka, kako navodi ovaj stručnjak, potrebno je obezbediti:

  • 100-140 kg/ha N; 110-150 kg/ha P₂O₅; 160-260 kg/ha K₂O.

Za prosečan prinos od 35 kg/ha kasnog krompira treba obezbediti:

  • 140-200 kg/ha N; 110-150 kg/ha P₂O₅; 200-350 kg/ha K₂O.

Najbolji rezultati postižu se u kombinaciji organsko-mineralnim đubrivima, odnosno kada se u jesen đubri stajnjakom koji u sebi sadrži sve makro (N,P,K) i mikroelemente (Cu, Zn, Mn, i dr.) u količini od 25-35 t/ha, a kao dopuna koristi se mineralno đubrivo. U tom slučaju za prinos od 30 t/ha potrebno je obezbediti:

  • 60-80 kg/ha N; 60-100 kg/ha P₂O₅; 120-160 kg/ha K₂O.

Potrebne količine đubriva dodaju se u osnovnom đubrenju, kako bi hraniva biljkama bila dostupna u početnim fazama razvoja, a biljke ta hranjiva iskoriste u periodu između 50-80 dana od sadnje. Za postizanje većih prinosa obavlja se i folijarna prihrana se zajedno sa zaštitom.

Naklijavanje krtola

Priprema sadnog materijala podrazumeva naklijavanje krtola u kontrolisanim uslovima kako bi se dobile jake, čvrste i zdrave klice. Za ovaj proces neophodno je obezbediti odgovarajući prostor sa dobrom ventilacijom, odgovarajućom temperaturom, vlažnosti i svetlosti, zatim odgovarajuću ambalažu (drvene gajbice, sandučiće ili perforirane PVC vreće).

Klica pred sadnju treba da je čvrsta (Foto: Depositphotos/markit)

"Sa naklijavanjem se počinje 30-40 dana pre sadnje, u početku se taj proces odvija na svetlosti, koje se kasnije smanjuje. Prve dve sedmice temperatura treba da je oko 15-18°C, zatim se smanjuje do 15°C, a u poslednjoj nedelji nakon pojave klica od 1-1,5 cm temperatura treba da bude između osam i 10°C", savetuje ovaj stručnjak napomenuvši da se relativna vlažnost kreće od 85-90 odsto.

U periodu dok traje naklijavanje potrebno je bar dva puta rotirati gajbe i redovno provetravati prostoriju. Klica pred sadnju treba da je čvrsta, intenzivne boje karakteristične za sortu (zelena, ljubičasta, roza), veličine dva do  2,5 cm. Sadnja se obavlja kada dozvole vremenski uslovi, zavisno od područja na kome se uzgaja.

Kako pripremiti krtole za sadnju krompira i tako uticati na prinos?

"Kod nas se kasni krompir najčešće sadi od aprila do maja, a za ranu proizvodnju - kraj februara, početak marta, zavisno od vremenskih uslova uz obavezno pokrivanje agrotekstilom", dodaje Panić.

Sadi se na dubinu od sedam do 10 cm, sa međurednim razmakom od 60-70 cm i razmakom u redu 20-35 cm.

Nega krompira

Nega podrazumeva: međurednu kultivaciju i ogrtanje, zaštitu od bolesti i štetočina, folijarnu prihranu i navodnjavanje.

Međuredna kultivacija obavlja se sa ciljem poboljšanja vodno-vazdušnih uslova za biljke i uništavanja korova u početnim fazama razvoja, tj. posle nicanja. Ogrtanje se obavlja kada su biljke visine 15 do 20 cm, kako bi se stolonima i budućim krtolama obezbedilo više prostora za razvoj.

Navodnjavanjem se postiže visok prinos i kvalitet.

"Prinos uz navodnjavanje može se povećati i do 40 odsto, posebno u sušnim uslovima i područjima. Sa njim se mora započeti od faze zametanja krtola do kraja vegetacije, odnosno do njegove fiziološke zrelosti, posebno u sušnim uslovima", podseća stručnjak i dodaje da je najkritičniji period za vodom je u fazi cvetanja i nalivanja krtola i tada ne sme da se zanemari.

Zaštita od bolesti i štetočina vrši se u toku cele vegetacije (Foto: Depositphotos/ilixe48)

Kod postavljanja sistema za navodnjavanje mora se uzeti u obzir koji postaviti - rasprskivačima ili kapo kap. Navodnjavanje rasprskivačima kvasi se i zemljište i biljka te postoji veća mogućnost razvoja i širenja biljnih patogena, posebno plamenjače. U tom slučaju mora se obaviti preventivna zaštita registrovanim fungicidima za tu namenu. Racionalniji oblik je kap po kap, nadzemni deo ostaje suv i samim tim je manja mogućnost prisustva bolesti, manja je erozija zemljišta i ispiranje hraniva, a postoji i mogućnost ishrane vodorastvorljivim đubrivima.

Zaštita od bolesti i štetočina vrši se u toku cele vegetacije, počevši od mehaničkih, bioloških i hemijskih mera, a sve u cilju očuvanja biljaka od napada bolesti i štetnih inskekata, a posebno ako se ostvare povoljni klimatski uslovi za razvoj bolesti. Za zaštitu upotrebljavati registrovana sredstva, voditi računa o izboru pesticida, dozi i karenci.

Uz poštovanje svih ovih mera počevši od izbora sadnog materijala do samog vađenja krompira postiže se veća produktivnost proizvodnje, kvalitet i prinos.


Tagovi

Sadnja krompira Sadni materijal Proizvodnja krompira Đubrenje krompira Semenski krompir Setva krompira


Autorka

Selma Mujić

Više [+]

Diplomirani žurnalista i digitalni marketing menadžer, s višegodišnjim iskustvom u tv i web novinarstvu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB