• Jesenja sadnja belog luka
  • 28.10.2020. 07:30

Ozimi beli luk: Do kada i kako ga saditi - koja su pravila uzgoja?

Jesenji beli luk sadi se sve do sredine novembra. Na šta obratiti pažnju tokom uzgoja i kako poboljšati prinose saznali smo od profesorke Nade Parađiković.

Foto: Nada Parađiković
  • 846
  • 39
  • 0

Blagotvorna svojstva belog luka su svima dobro poznata, a skladno povećanoj konzumaciji porastao je i globalni trend. Kako se klimatske prilike menjaju tako se i zakonitosti sadnje trebaju prilagoditi temperaturama zemljišta i vazduha.

Vreme je važan deo u ovoj proizvodnji jer utiče na prinos, a kod jesenje treba se obaviti od početka do kraja oktobra pa sve do sredine novembra.

Kako razlikovati jesenji od prolećnog?

Jesenji ili ozimi se sadi u jesen, prezimljuje i tek u sledećoj godini razvija vegetativnu masu i lukovicu.

"Oni imaju kraće razdoblje mirovanja pa se u ambijentalnim uslovima repromaterijal ne može čuvati do proleća. Većina ovih ekotipova imaju šire listove, krupniju lukovicu sa manjim brojem krupnih čenova“, napominje profesorka Nada Parađiković.

Nasuprot tome, prolećni kultivari i ekotipovi sade se u proleće. Imaju duže razdoblje mirovanja i mogu se dobro čuvati u uslovima ambijenta do proleća. Pored toga, ovaj stručnjak dodaje da su oni osetljiviji na niske temperature, a glavice su mu sitnije sa većim brojem čenova.

Veličina čenova zavisiće od spoljnih temperatura

Treba napomenuti da postoje i alternativni kultivari koji su po svojstvima bliži prolećnim ekotipovima, a otporniji su na niske temperature pa se mogu saditi i u jesen.

"Tada imaju dužu vegetaciju, daju nešto krupniju lukovicu i veći prinos nego pri prolećnoj.

Zbog visokih temperatura stvaraju se sitnije glavice

Ova biljna kultura vrlo dobro podnosi hladnoću. Niče na 3°C, a razvijena biljka je otporna na niske temperature, čak i do -30ºC.

"Kada se zakasni sa sadnjom u proleće, dolazi do produženja vegetacije i stvaranja sitnih glavica. Zbog toga čenovi moraju biti izloženi niskim temperaturama tokom različitih vremenskih razdoblja da bi formirali lukovicu", napominje ovaj stručnjak.

On traži drenirana zemjišta, uzgoj u plodoredu svake tri do četiri godine, dok su mu dobre pretkulture kupus, paradajz i paprika.

Pravilan uzgoj belog luka na otvorenom

"Vrlo je zahtevan prema hranivima pa se osim dodavanja stajskog đubriva srednje plodna tla đubre sa još oko 600 - 800 kg/ha NPK 7:14:21. U proleće u fazi tri lista obavlja se prihrana sa 100 - 150 kg/ha KAN-a, a ako je proleće suvo mora se višekratno navodnjavati“, tvrdi Parađiković i napominje da je najbolje obaviti đubrenje na osnovu prethodno izvršene hemijske analize zemljišta. Upozorava i da prihrana NPK formulacijom 15:15:15 na kiselim i slabo kiselim zemljištima nije najbolji izbor.  

Kako i zašto koristiti biostimulatore?

Biostimulatori su kompleksni preparati s različitim fiziološki aktivnim materijama u svom sastavu, koje podstiču rast i razvoj biljaka ili im pomažu u odbrani od stresa usled nepovoljnih spoljnih uticaja. Međutim, naša sagovornica napominje da oni nisu zamena za đubrivo.

Mogu se primenjivati zalivanjem zemljišta ili folijarno.

"Oni koji sadrže huminske kiseline, aminokiseline, proteine, peptide, polisaharide i vitaminski kompleks, aktivno pomažu kod razvoja korena presadnice i povećavaju otpornost korena pri uzgoju u zaslanjenom zemljištu ili onom tretiranom sa pesticidima te tokom sušnog perioda“, tvrdi.

Beli luk je vrlo zahtevan prema hranivima

Dalje govori da folijarni biostimulatori na bazi aminokiselina (prolin i triptofan) pomažu u brzom prevladavanju usporenog rasta mlade biljke ili presadnice koji je uzrokovan nepovoljnim uslovima okoline. Dodaje da se pregledom dostupnih rezultata istraživanja može se reći da je ova grupa preparata novost u savremenom uzgoju belog luka i presadnica povrća.

"Kako je opasnost od propadanja biljke najveća kod pojave prvih pet listova kod ove kulture, ovi preparati stimulišu stvaranje novih izdanaka korena i korenovih dlačica i time pomažu bržem oporavku biljaka od stresa", napomenula je.

"Isto tako, ove grupe biostimulatora imaju takozvano produženo delovanje pa utiču na ranozrelost i povećan prinos biljke, obezbeđujući proizvođaču konkurentnost i mogućnost pravovremenog izlaska na tržište, pogotovo u skromnijim uslovima kao što je proizvodnja na otvorenom i negrejani plastenici“, zaključuje.

Ručna sadnja bolja od mašinske?

Beli luk se sadi ručno ili mašinski. Dakle, sadilicama namenjenim za ovu kulturu ili adaptiranim za sadnju crvenog luka. Ovaj način ima svoje prednosti u smanjenju troškova proizvodnje iako je sadilica za beli luk poprilična finansijska stavka.

Kako pripremiti zemljište za zimu i malčirati u zavisnosti od vrste povrća?

"Danas se na tržištu mogu kupiti vrlo skupe i precizne sadilice. Mogući nedostaci kod adaptiranih mašina su nepravilan položaj čenova prilikom sadnje, koji zbog svog oblika zauzima nepovoljan položaj u zemlji", napominje naša sagovornica. Dodaje da to može usporiti klijanje i početni porast što se kasnije odražava na formiranje sitnijih i neujednačenih lukovica, a za posledicu ima smanjen prinos i do 30 odsto.

Ručnom se postiže pravilno polaganje u zemljište što će olakšati brže i pravilno nicanje biljaka.

Važno je izabrati kvalitetan sadni materijal

Beli luk se razmnožava vegetativno pomoću čenova, a danas se na tržištu mogu kupiti sorte, ekotipovi ili hibridi krupne lukovice.

Važna je klasifikacija 

Ustaljeno je mišljenje da samo periferni daju najkrupnije lukovice, a odnosi se na njihov raspored na stabljici. Pri složenom grananju onu su spiralno raspoređeni te su unutrašnji najsitniji.

Kod sorata gde je njihov kružni raspored, svi su oni približno iste krupnoće i imaju istu vrednost kao sadni materijal. Nakon raščešnjavanja najsitniji se odbacuju”, objašnjava Parađikovićeva.

Paziti na klasifikaciju

Razmak sadnje kod čenova uslovljen je sortom, krupnoćom i načinom. Njime je potrebno obezbediti optimalan vegetacijski prostor za razvoj biljke i sa stajališta semenarske proizvodnje potrebno je proizvesti lukovice krupnoće karakteristične za sortu.

Proizvođači prave grešku kada ga ne sade prema klasifikaciji belog luka.

"Uzima se sve od reda, veliki, pa mali, pa veliki. To treba izbeći jer tokom rasta, biljka od biljke će se jako razlikovati što će uticati na konačni prinos i kvalitet“, upozorava.

Jesenja sadnja belog luka, nega i prodaja - da li je, na kraju, isplativ?

"Kod jesenje sadnje krupnijih čenova, međuredni razmak je 40 - 50 cm, a razmak u redu šest do 10 cm", pojašnjava i dodaje da je dubina četiri do pet centimetara, a u hladnijim područjima i do šest, što naravno zavisi od tipa tla i krupnoće.

"Količina sadnog materijala zavisi od planiranog broja biljaka i krupnoće, a za jesenji uzgoj potrebno je osam do 12 kg/100 m2“, otkriva.     


Tagovi

Beli luk Jesenji beli luk Ozimi beli luk Sadnja Nada Parađiković


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.