Prva obavezna mera ovih dana treba da bude zasenjivanje plastenika. Treba je i više navodnjavati jer ima slabo razvijen korenov sistem. Tu je i pravilna prihrana, ali i zaštita od najčešćih bolesti.
Prateći vremensku prognozu za naredni period, jedna od obaveznih mera je zasenjivanje plastenika, ako proizvođači nisu to uradili. Zasenjivanje može biti pomoću mreža ili krečenjem.
Za zasenjivanje pomoću mreža koriste se zelene mreže čiji je procenat zasenjivanja od 30 do 40%. Kod sistema krečenja najbolje je koristiti jupol (beli) jer je otporniji na sapiranje od kreča. Razređeni jupol trebalo bi pomoću kanti za tretiranje (prskanje) ravnomerno naneti po čitavoj površini plastenika. Ovakvo jedno nanošenje trebalo bi da bude dovoljno za čitavu sezonu. Isto tako, krečenje je dosta jeftiniji sistem od mreža za zasenjivanje, međutim ako se mreže pravilno koriste i skladište, njihov vek trajanja je nekoliko godina.
Paprika ima slabo razvijen korenov sistem, a veliku nadzemnu masu tako da joj je potrebno dosta vode. Najbolje je održavati PVK na 60% do 70 %. Intervali i norme navodnjavanja se povećavaju sa fazama razvoja biljke. Najviše vode je potrebno u periodu punog plodonošenja, a to je jul i avgust mesec, tada intervali navodnjavanja iznose od četiri do pet puta nedeljno. Eventualni nedostatak vode odmah može da se primeti na plodu paprike jer sam plod sadrži od 80 do 90 odsto vode.
Za savremeniju proizvodnju trebalo bi koristiti merne instrumente, pre svega tenziometre koji očitavaju vlažnost zemljišta i pomoću kojih se može odrediti momenat navodnjavanja. Pored ovog instrumenta najčešće se koristi i EC metar koji meri električnu provodljivost rastvora, a čija je vrednost za papriku od 1,1 do 1,3 mS/cm. Jako je važno da se ova vrednost održava u njenim idealnim granicama zbog maksimalnog usvajanja hraniva.
Pored merenja samog rastvora, potrebno je i izvršiti merenje rastvora u zemljištu kad se završi navodnjavanje pomoću ekstraktora. Često se zna desiti da norma navodnjavanja bude prevelika pa rastvor ima vredost daleko manju od idealne. O svim ovim parametrima treba voditi računa jer oni sami utiču da cena koštanja bude manja ili veća. Vreme i količina prihrane obavlja se u skladu sa fazama razvoja biljke pa se te količine mogu kretati od 0,5 grama do 3 grama po biljci nedeljno, u zavisnosti od faze razvoja.
Prva faza razvoja - mesec dana od presađivanja, vrši se prihrana jednom nedeljno formulacijom 1:3:1 ili 1:4:1 u količini do 25 kilograma po hektaru nedeljno.
Druga faza - od mesec dana starosti do zametanja prvih plodova, vrši se prihrana dva puta nedeljno formulacijom 1:1:1 u količini do 25 kilograma po hektaru nedeljno.
Treća faza je faza razvoja od berbe prvih plodova pa do kraja vegetacije. U ovoj fazi prihrana se vrši dva do tri puta nedeljno (nekad i češće sa manjim količinama) sa formulacijom 2:1:4 ili 2:2:4 u količini od 25 do 40 kilograma po hektaru. Za vreme intezivnog branja moguće je izvršiti promenu formulacije u čisto kalijumovo đubrivo radi postizanja što većeg prinosa. Svakih 7 do 10 dana prilikom navodnjavanja treba izvršiti đubrenje kalcijumom radi sprečavanja pojave suve truleži u količini od dva grama po biljci.
Zaštita paprike ogleda se pre svega u plodoredu, praćenju i preventivnom tretiranju. Praćenje pojave štetih insekata vrši se pomoću lepljivih traka/ploča ili klopki i na osnovu procene stanja određuje se vreme tretiranja.
Za praćenje brojnosti insekata kalifornijskog tripsa, koriste se plave lepljive ploče, a za praćenje brojnosti lisnih vaši, žute lepljive ploče. Brojanje se treba obavljati jednom do dva puta nedeljno, a tretiranje počinje kada broj insekata pređe kritičnu tačku odnosno, ekonomski prag štetnosti.
Da bi se smanjila mogućnost ulaska insekata u plastenik, poželjno je na otvorima postaviti mrežu koja ima dvojaku funkciju. Prvo da sprečava ulazak nepoželjnih insekata, a druga da sprečava izlazak već postojećih koji se nalaze u plasteniku. Isto tako obrada ispred otvora plastenika ima veoma važnu ulogu u smanjenju brojnosti insekata.
Kalifornijski trips - tretiranje se vrši insekticidom na bazi: abamektina, tiametoksama, piretroida. Poželjno je da se prilikom svakog tretiranja menjaju aktivne materije da insekti ne bi razvili otpornost. Kalifornijsni trips je najzastupljeniji u plastenicima i može da ima od 10 do 15 generacija u toku godine. Napada cvetove, mlade listove i oplođene plodove ostavljajući po njima crne linije (u obliku šara).
Plamenjača - tretiranje se vrši fungicidima na bazi: metalaksila ili mankozeba. Iako plemenjača u plasteniku nije često zastupljena trebalo bi pratiti stanje i vršiti preventivna delovanja da ne bi došlo do infekcije.
Siva trulež - tretiranje se vrši fungicidima na bazi: pirimetanila, boskalida, fludioksonila. Patogen napada plodove paprike kod kojih se stvara trulež. Do ove pojave može da dođe ako nemamo izbalansiranu ishranu, ako je slabo provetravanje, slaba osvetljenost itd.
Lisne vaši - tretiranje se vrši fungicidima na bazi: deltametrina, tiakloprida. U toku jedne vegetacije može biti više generacija, pa je potrebno praćenje stanja i preventivno tretiranje. Lisne vaši su prenosnici virusa pa je potrebno obratiti pažnju i vršiti blagovremeno tretiranje.
Protiv biljnih vaši borite se belim lukom, čili paprikom, sapunom
Ovo su neke od najčešćih bolesti u plastenicima na koje treba obratiti najviše pažnje. Uvek je potrebno odrediti tačnu količinu zaštitnog sredstva, a u slučaju da ostane sredstva nikako da se vrši ponovno tretiranje već se skladišti u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja.
Autor: Živko Šašić, Savjetodavna Srpske
Tagovi
