• Kaljenje rasada
  • 02.04.2020. 12:00

Počnite sa pripremom rasada za sadnju na stalno mesto

Kaljenje se obavlja dve nedelje pre rasađivanja na otvoreno polje, a u cilju pripreme povrtarskih vrsta na nepovoljnije uslove spoljne sredine.

Foto: Bigstockphoto/syndy
  • 158
  • 8
  • 0

Kako će se biljke primiti nakon što ih rasadimo, zavisi od tretiranja pre rasađivanja, ali i uslova sredine u kojoj se usevi nalaze. Ovi faktori zatim utiču i na krajnji prinos povrća. Česta pojava je i temperaturni stres, velika variranja čak i do 10-15°C u odnosu na uslove koji su postojali do trenutka sadnje. 

Rasad koji se uzgajao u zaštićenom prostoru mora se na odgovarajući način pripremiti za sadnju na otvorenom jer su uslovi spoljnje sredine nepovoljniji. Razlike u temperaturama su veće pa je stoga potrebno primeniti meru kaljenja koja se radi na oko dve sedmice pre rasađivanja. To vreme je potrebno kako bi se biljke potpuno pripremile za sadnju na stalno mesto. 

Zelenu salatu ne treba dugo držati napolju

Ovaj proces sastoji se u povremenom, a zatim u sve učestalijem provetravanju kao i snižavanju temperatura zemlje i vazduha, objašnjavaju u PSSRS.

Najviše je zastupljno snižavanje temperatura provetravanjem. Ventilacija podstiče strujanje vazduha, što jača biljke. Za one vrste koje zahtevaju više toplote, poput paradajza, temperatura ne sme da bude ispod 10°C. 

Kaljenjem rasada biljke se lakše prilagođavaju uslovima na stalnom mestu

Kod nas je najčešći slučaj da se rasad iznosi iz zaštićenog prostora i na taj način kali. Ipak, kada temperatura značajno opadne, unosi se nazad. Povrće poput zelene salate ili kupusa, ne treba dugo držati napolju kada je temperatura niža od  4°C, jer pod takvim uslovima dolazi do prelaza iz vegetacijskog na reproduktivni rast, što nije poželjno. 

Folijarna prihrana sa većim udelom kalijuma

Kaljenje možete obavljati i smanjenjem količine vode. Kroz ovaj postupak, umereno se isušuje supstrat, ali na taj način da to ne utiče na biljke. Ova mera uspešno se može izvoditi i smanjenjem količine hraniva. Ipak važno je imati na umu da se ne smeju biljke dovesti u stanje da oskudevaju i da trpe posledice. Ukoliko im se preterano ograniče neophodni uslovi i hranljive materije, to se može značajno odraziti na njihov rast i razvoj pa čak ga i zaustaviti. 

Tokom procesa kaljenja, rasad bi trebalo tretirati sa 0,5 odsto rastvora kalijum-sulfata (K2SO4), kako bi ojačao i bio otporan na nove (uglavnom nepovoljne) uslove. Za pospešivanje procesa, može se primeniti i folijarna prihrana sa đubrivima gde je veći udeo kalijuma

Kako proizvesti kvalitetan rasad paradajza?

Ne treba zaboraviti da tokom primene ove mere, biljke moraju biti izložene i optimalnim uslovima na par sedmica jer se na ovaj način dobijaju usevi visokog kvaliteta. Ukoliko se pretera kod izlaganja biljaka nepovoljnim uslovima, dolazi do problema sa plodonošenjem i smanjenim prinosima

Pripremite zemlju pre sađenja

Sađenje biljaka u zaštićenom prostoru obavlja se u različito vreme, u zavisnosti od uslova ili cilja proizvodnje. Pre sađenje, treba i tlo odgovarajuće pripremiti. Prvo se radi odstranjivanje ostataka prethodnog useva u objektu, kako bi se sprečilo širenje bolesti i štetočina. Zemlja se dezinfikuje, đubri stajnjakom i NPK hranivima, a sve u skladu sa rezultatima izvršene hemijske analize zemljišta i planirane proizvodnje. 

Obrada zemlje obavlja se oranjem na dubinu oraničnog sloja (25 - 30cm) a zatim ide i dopunska obrada frezom, u cilju boljeg usitnjavanja i ravnanja zemljišne podloge. Nakon ovoga ide preventivna primena jednog od zemljišnih insekticida, kako bi se posađeni rasad zaštitio od štetočina. Insekticid se plitko unese u tlo, a zatim se markiraju redovi i mesta za sadnju. Najčešće se ručno sadi, mada može i mašinskim putem. Pre sadnje, zemlja mora biti zalivena. 

Zaštititi koren agrotekstilom

Kod proizvodnje na otvorenom polju, vreme sadnje zavisi od povrtarske vrste, ali i vremena setve. Kod povrća koje voli toplotu kao što su paradajz, parika i krastavac, rasađuje se tek nakon što prestane opasnost od mraza. To je obično krajem aprila i početkom maja. Kod jesenje sadnje, rasađuje se tokom leta (u julu) a kod ozime u septembru ili oktobru. 

Kada započeti setvu rasada?

Sadnju je najbolje izvoditi po oblačnom vremenu, u večernjim ili jutranjim satima. Zemljište se pripremi neke dve sedmice pre rasađivanja. Ako je zemlja suva, pre toga se zalije. Sađenje se na manjim površinama izvodi ručno, a na većim se primenjuje mašinski. 

Pre vađenja rasada, treba zaliti zemljište kako se ne bi oštetile žilice korena. Ipak treba paziti jer i preobilno zalivanje može oštetiti biljke. Rasad treba zaštititi i od vetra i sunca i to najbolje agrotekstilom. Koren obavezno treba stajati u vodi, naročito ako je potrebno da stoji duže od tri sata.


Tagovi

Sadnja rasada Rasađivanje povrća Priprema zemljišta Zaštićeni prostor Sadnja na stalno mesto Dezinfekcija zemlje Preobilno zalivanje Agrotekstil


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće #mojepovrce Bašta je za mene relaksacija. Važan je deo u odrastanju moje dece, uz nju mi... Pročitaj celu belešku »