Dezinfekcija ovog prostora, kaže struka, pola je obavljenog posla za narednu proizvodnu sezonu, jer je izuzetno važno da se prostor adekvatno pripremi za sledeći ciklus.
Većina povrtara plastenike ne koristi tokom zime, ali bez obzira na ovu činjenicu ovaj prostor gde se proizvodi hrana, treba ga ostaviti čistim za predstojeću sezonu. Posao dezinfekcije plastenika važan je za sve ostale radnje koje ćete imati u plasteničkoj proizvodnji. Uklonjene biljne ostatke nije poželjno spaljivati, od njih možemo dobiti odličan kompost i na taj način dobiti đubrivo za narednu sezonu. Naravno da i u ovom slučaju treba biti oprezan jer ukoliko ste imali intenzivne napade bolesti i štetočina kvalitet komposta neće biti dobar za vase mlade biljke, jer sa većim brojem patogena postoji i veća mogućnost problema u budućoj proizvodnji.
"Možemo reći da je završena jedna proizvodna sezona - jesenja ali možemo navesti da kreće i nova sezona i proizvodna godina. Dezinfekcija prostora u kome ćemo raditi buduću proizvodnju u plasteniku je prva mera kojom započinjemo radove u zaštićenom prostoru. Pre nego što krenete sa dezinfekcijom unutrašnjeg prostora, posvetite se sređivanju plastenika sa spoljne strane. Potrebno je da sklonite predmete koje ste koristili poput gajbica, saksija ali i sav material koji je nanet prašinom kišom ili vodom", kaže savetodavac dipl. inž. Branko Galović.
Važno je da predmete koji su u plasteniku čistite redom. Na nekim pomoćnim alatima se ne štedi tako ukolonite metalne, plastične ili drvene potpore za biljke, a preporuka je da se za narednu vegetacionu sezonu nabave nove. Počupajte sve delove biljke sa korenom iz plastenika, konopce za vezanje, creva za zalivanje u zavisnosti od tipa sistema. Okviri i folije se u našim uslovima uglavnom čiste, a način čišćenja zavisi od kojeg materijala su izrađeni. Pranje se može obaviti toplom vodom ili vodom sa sodom bikarbonom.
U našim uslovima se ređe primenjuju fizičke mere, a od hemijskih mera za dezinfekciju zemljišta podrazumevamo primenu insekticida, fungicida i fumiganata, kako bi na pravi način suzbili mogućnost delovanja bakterija, insekata i gljivica na dalje.
"Kontaktni fungicidi deluju svojim dodirom na patogene u zemljištu i, moram da napomenem, da je njihova primena je ograničena na parazite samo u površinskom sloju zemljišta. Primenjuju se rasturanjem preparata po površini zemljišta, mešanjem sa zemljom, kao i zalivanjem biljaka i zemljišta suspenzijom preparata. Deluje na gljive uzročnike truleži i plamenjače, na grinje koje prezimljava u zemlji, na puževe i njihova jaja, na tripse koji prezimljavaju u gornjem sloju zemlje, nematode, seme korova", kaže savetofavac i dodaje da se mora, voditi računa o ciklusu razvića insekata koji se spuštaju u jesen u dublje slojeve zemljišta.
Ako se tretman izvede kasnije u jesen, odnosno kada su se organizmi spustili na prezimljavanje, ostaju van delovanja fumiganta. Ovaj postupak smemo da ponovimo svake treće godine. Naravno, bez ostalih mera nege nema ni uspešne plasteničke proizvodnje.
Ukoliko je moguće, pri dezinfekciji prednost dati eko proizvodima. Za tretiranje unutrašnjosti plastenika, naročito ako je konstrukcija od drveta, i zidane osnove plastenika može se koristiti i priručno sredstvo pripremljeno od gašenog kreča. Danas su na tržištu dostupni preparati za dezinfekciju na bazi mikroorganizama koji inhibiraju rast patogene mikroflore. Potrebno je tretirati čitavu površinu unutrašnjosti plastenika, a postupak se ponavlja nakon 10-ak dana.
Postavlja se pitanje i kada treba raditi zamenu zemljišta?
"Postoji ustaljeno i poželjno pravilo da se u manje plastenike svake tri do četiri godine uradi zamena zemljišta u sloju do 25 centimetara. Drugi način je zamena plitkog, površinskog sloja 10 do 15 cm. Treba naglasiti da ukoliko je uklonjen samo površinski, plitki sloj, tada se dodaje nova zemlja, organska đubriva, kompost, suvo lišće koji će obogatiti zemljište u plasteniku i poboljšati njegove karakteristike. Obradom zemljišta novi površinski sloj će se izmešati sa dubljim slojevima zemljišta. Taj postupak se obnavlja svake druge godine da bi imao efekat na stanje zemljišta u plasteniku."
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva kao što su stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Ipak da bi bili sigurni kakvo zemljiše želimo, jer ista pH vrednost nije poželjna za sve kulture, bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje sprovesti đubrenje.
Čemu služi rastvor kalijum permanganata?
Treba pomenuti i sav alat i koji se koristi u plasteniku je takođe potrebno očistiti, pripremiti za novu sezonu naoštriti, dobro oprati vrelom vodom ili premazati alkoholom. Alkohol je sredstvo koje služi za dezinfekciju noževa i ruku kojima se prenosi veliki broj patogena, pre svega virusa, pri zalamanju biljaka ili tokom drugih radova kada biljke dodirujemo. Varikina, se takođe može koristiti kao dezinfekciono sredstvo za alat, ambalažu, saksije i radne površine, u količini primene sa vodom u odnosu 1:5.
Tagovi
Autor
