Postoji nekoliko načina kako zaštititi povrće kojem želite da produžite vek trajanja ove zime, možda nekoj kasnije posađenoj paprici, paradajzu, tikvici ili ono koje ste tek posejali, poput salate, rotkve i slično.
Jesen donosi brojne sezonske radove, a jedan od važnijih je zaštita bašte od mraza.
Ova radnja je jako važna jer ako mraz uhvati useve, stvara kristale leda koji u ćelijama biljaka zaustavljaju kretanje esencijalnih tečnosti u tkivo. Takođe mogu da oštetite ćelijsko trkivo i uzrokuju dalju deformaciju biljke.
Postoji nekoliko načina kako zaštititi povrće kojem želite da produžite vek trajanja ove zime, možda nekoj kasnije posađenoj paprici, paradajzu, tikvici, mahunama ili onome koje ste tek posejali, poput salate, rotkve i slično.
Radovi u oktobru: Jesen je vreme berbe, obrade zemlje, setve i kompostiranja
Povrće je najosetljivije, kao i žitarice, u fazi nicanja, odnosno pojave klice.
Sigurno već znate da voda može delovati i kao izolator. Ako biljku dobro zalijemo i zemlja ostane vlažna, toplota odlazi prema gore i tako štiti biljku.
Modern farmer savetuje zalivanje povrća pre pada temperature u noćnim satima, ali isto tako upozorava da ga ne smete natopiti. Ako prognoza pokaže da bi mraza moglo da bude pre izlaska sunca, to jutro takođe možete lagano zaliti biljku što će pomoći da se aklimatizuje na promenu temperature.
Ako ono izlazi, a biljka još uvek ima mraza na sebi, njene ćelije neće se prilagoditi tako brzo i uzrokovaće pucanje.
Ako treba da zaštiti samo nekoliko biljaka, onda su najbolje rešenje za to pokrivna zvona koja će delovati poput minijaturnih plastenika jer će zagrevati zemlju i zadržavati istu temperaturu.
Kod biljaka osetljivijih na mraz, mladice koje niču mogu da se zaštite i prozirnim plastičnim kanisterima ili većim bocama.
Moguće je kupiti i posebno oblikovana plastična zvona. Trajniju pokrivnu zaštitu obezbeđuju oni stakleni, polietilenske ploče, polutuneli ili hladna klijališta.
Materijali koji se mogu koristiti za malčiranje mogu biti različiti. Od organskog može da se koristi slama, iglice bora, otpalo lišće, grane zimzelenog drveća. Slama je dobar izolator zato što šupljine stabljika sadrže vazduh. Važno je napomenuti da, kada se ona postavlja, mora se pripaziti da malč ne sadrži semenke korova.
Preporučuje se što deblji sloj, između 15 do 25 cm. Grane zimzelenog drveća takođe predstavljaju odličan zimski malč. One se ne zbijaju i pomažu sakupiti i držati sneg (najbolji prirodni izolator) na mestu. Takođe se mogu postaviti na vrh slamnatog kako on ne bi odletio pod naletima vetra.
Uzgoj povrća u plastičnom tunelu popularno je rešenje za kućne bašte.
Pre postavljanja plastičnih cevi potrebno je čekićem u zemlju zabiti šipke čiji je prečnik nešto manji. Na njih se tada stavi savitljiva cev, a njen drugi kraj nabode na drugu šipku. Razmak između njih zavisi od širine gredice koju prekrivamo. Lukovi se međusobno povežu špagom ili žicom da bi se konstrukcija bolje učvrstila.
Zatim se prekriju plastičnom folijom koja mora biti dovoljno široka da bi se se obe strane gredice mogla ukopati u zemlju. Učvrstiti se može različitim materijalima - kamenjem, ciglom ili vrećicama peska.
Agrotekstil je materijal sastavljen od tankih polipropilenskih vlakana, a njegova struktura omogućava optimalnu propusnost za vodu, svetlo i vazduh.
Polaže se preko biljaka na otvorenim poljima, odnosno zatvorenim površinama, što ubrzava njihov rast, štiti od mraza, niskih temperatura i insekata. Zemljište se ispod njega u toku dana zagreva, a noću sporije hladi, što bitno smanjuje temperaturna kolebanja.
I on se može postaviti na prethodno postavljene plastične cevi.
Biljke kao što su kelj, radič, brokoli, salata dobro će podneti zimske uslove, posebno temperature ispod nule sve dok su zaštićene od naleta hladnog vetra i mraza. Zapravo, neko povrće poput kelja ili raštana odlično ga podnose, a čak su i ukusnije nakon prvog mraza.
Tagovi
Autorka
