Seje se krajem aprila, rađa do dve decenije - špargla

Špargla (Asparagus officinalis L.) se svrstava u veoma delikatesno i skupoceno povrće koje je rašireno po celom svetu, ali je kod nas malo poznato i retko se gaji. Jedna je od najstarijih povrtarskih vrsta, koju su gajili i koristili još stari Grci i Rimljani. Poreklom je iz Evrope, gde se u oblasti mediterana mogu naći divlje forme ove vrste.

Za ishranu se koriste mladi, nežni i sočni izdanci, od kojih se spravljaju izvrsna jela. Pored dobrog ukusa, špargla je bogata vitaminima i drugim hranljivim i korisnim materijama (belančevinama, organskim kiselinama, eteričnim uljima i ugljenohidratima). Višegodišnja je biljka, gaji se u zasadima i uz dobru negu može se eksploatisati godinama.

S proleća niču "sveće"

Obrazuje neku vrstu podzemnog čokota sa debelim i mesnatim belim korenom u kojem se nagomilava rezervna hrana koja služi za obrazovanje izdanaka sledeće godine. Svake godine deo starog korena izumre, a iz vršnog dela čokota izbija novi. Na njegovom gornjem delu obrazuju se vrlo krupni, ljuspasto pokriveni pupoljci, iz kojih s proleća izrastaju izdanci, tzv. "sveće", koji se dok su mladi koriste kao povrće.

Kakvo zemljište i negu vole zelene špargle?

Ako se izdanci ne uberu dok su mladi, razviće se u tanke, visoke i razgranate stabljike dekorativnog izgleda. Iz ljuspastih listića izbijaju igličaste grančice i imaju funkciju listova. Cvetovi su sitni žuto-zelene boje, plod je okrugla crvena bobica veličine graška, a seme je crno i trouglasto. Špargla je dvodoma biljka: muške biljke su dužeg veka i prinosnije, dok su kod ženskih biljaka izdanci deblji i boljeg kvaliteta.

Uslovi uspevanja

Ova kultura se najuspešnije gaji u oblastima sa umerenim temperaturama i nešto oštrijim zimama. Izdanci rastu na temperaturama ispod 10^oC. Veoma retko zimski mrazevi oštete čokote i pupoljke na njima. Pri dužoj suši ostaju tanki, ogrube i izgube aromatičnost. Za gajenje špargle najbolja su duboka, oscedna i rastresita zemljišta. Teren bi trebalo da je ravan, okrenut ka jugu i zaštićen od hladnih vetrova.

Špargla se gaji preko rasada. Za zasnivanje šparglišta od jednog hektara potrebno je 500 - 600 grama semena. Setva se obavlja krajem aprila u hladne leje, na rastojanju između redova 25 - 30 cm i u redu 5 - 6 cm. Dubina setve bi trebalo da bude jedan centimetar. Kad biljke niknu poželjno je proređivanje, tako da se ostavi po jedna biljka na pet do 10 cm. Pred zimu, kad požuti, pokriva se slamom ili nezgorelim stajnjakom, kako bi se sačuvala od izmrzavanja.

Pošto je prve godine proizveden rasad, druge godine rano s proleća, obično u martu, pristupa se rasađivanju, na ranije pripremljenom i nađubrenom zemljištu.

U poslednje vreme usvojena je tehnologija proizvodnje rasada špargle u kontejnerima u zaštićenim prostorima. Setva se obavlja u januaru ili početkom februara. Biljke visine 10 do 12 cm pikiraju se u kontejnere ili lončiće zapremine 200 do 300 cm³. Pri temperaturi zaštićenog prostora oko 18°C biljke rasada su spremne za presađivanje za 90 do 105 dana zavisno od intenziteta svetlosti.

Rasađivanje

Pred jesenje duboko oranje u zemljište se unosi 50 - 100 t stajskog đubriva po ha. Pred sađenje ubacuje se oko 500 kg/ha mineralnog đubriva sa odnosom NPK elemenata 1:2:4. Približno ista ili nešto veća količina mineralnih đubriva unosi se svake godine. Špargla se može rasaditi u redove ili u trake sa 2 - 3 reda.

Kad se rasađuje u redove, što je češće, razmak između redova ne bi trebalo da bude manji od jednog metra, a rastojanje u redu 50 - 100 cm. Dubina kanala u koji se rasađuju biljke kreće se od 30-40 cm. Sadnja se obavlja tako što se žile sadnice dobro zatrpaju đubrevitom smešom koja je prethodno rasturena po kanalu na svakom mestu gde će biti posađena biljka. Zatim se cela biljka pokrije 5 - 6 cm debelim slojem iskopane sitne zemlje. Sorte: gaje se sorte sa belim i zelenim izdancima.

Sorte iz prve grupe koriste se za proizvodnju belih (etioliranih) izdanaka, koji se beru pre nego što izbiju na površinu. Najpoznatije sorte su Aržantejska rana i Aržantejska kasna. One daju debele, nežne i ukusne izdanke s ružičastim vrhom. Sorte sa zelenim izdancima se gaje jednostavnije. Izdanci se odsecaju kad izrastu iznad površine i ozelene. Najpoznatija sorta iz ove grupe je Meri Vašington. Osim sorata postoje i hibridi špargle: Magnus, Bacchus, Calet i dr.

Berba

Počinje da se bere i u trećoj godini, ali u ograničenim količinama. Seku se samo po dva do tri izdanka sa biljke, a ostali se ostave da izrastu u stablo. Tek sledeće godine se može pritupiti masovnijoj eksploataciji koja traje 15 - 20 godina. Etiolirani izdanci se seku pre nego što izbiju na površinu zemlje. Prvo se razgrne zemlja do osnove izdanka pa se odseče specijalnim nožem. Zeleni izdanci se seku pošto izrastu 12 - 20 cm iznad površine.

Sa hektara špargle "ubere se" do 20.000 evra?

Berba se obavlja svakodnevno i traje od aprila do kraja maja. Obično se sa čokota skine 10 - 15 izdanaka, što čini šest do 10 t/ha. Izdanci se sortiraju po dužini i debljini u tri klase: prva klasa sa izdancima debelim 18 mm, druga klasa sa izdancima 14 - 18 mm i treća klasa sa izdancima 10 - 14 mm. Prosečna težina jednog izdanka je 50 - 60 grama. Špargla se pakuje u snopove teške 0,5 - 1,0 kg. Snopovi se obavijaju plastičnim folijama. Lako se kvari i u običnim skladištima može se održati dva do tri dana, a u hlađenim tri do četiri nedelje.