Sočivo je izuzetna mahunarka i za ljude i za stoku, a retko se gaji

Sočivo ili leća je mahunarka koja se kod nas retko gaji, ali i konzumira iako se najbrže kuva u odnosu na druge mahunarke. To je jednogodišnja biljka i po izgledu je najsličnija grašku, u mahuni se nalazi samo jedno ili dva zrna. Starije sorte nisu bile rodne što je bio jedan od razloga izostanka gajenja ove povrtarske biljke.

Novije sorte su rodnije i to bi moglo uticati da se ova kultura krene više gajiti i konzumirati te bi isihrana bila raznovrsnija. Kao i sve druge kulture, ne podnosi monokulturu i na istom mestu mogla bi se naći tek za pet do šest godina.

Setva u martu

Minimalna temperature za klijanje je od tri do pet stepeni Celzijusa, a može podneti mrazeve od -5 do -6^oC. Optimalna temperature za rast i razvoj je od 19 do 20^oC. U odnosu na druge mahunarke, ima manje zahteve za vlagom. 

Seje se na razmak od 12 do 15 cm između redova, što ukazuje da se radi o uskorednoj setvi. Slabije podnosi organska đubriva pa se proporučuje veća upotreba mineralnih kompleksnih. Seje se u martu na dubinu oko tri do pet centimetara. Potrebno je 80 do 120 kg semena/ha. Predsetvenoj pripremi treba posvetiti posebnu pažnju, što važi i za većinu kultura. Iako ima male zahteve za vlagom dobro reaguje na navodnjavanje, zalivanje u fazi cvetanja.

Prema krupnoći semena sorte sočiva se mogu podeliti na one sa sitnim i krupnim semnom.

Prednosti sočiva, kao alternativne biljne vrste

Pravo vreme za berbu sočiva je kada su mahune pri dnu biljke smeđe, odnoso kada sazri dve trećine mahuna, tada se preporučuje da žetva otpočne. Posle košenja biljke se ostave na njivi da se malo prosuše pa se tek onda odnose sa prcele. Pre skladištenja zrno je potrebno zaštiti od žiška i prosušiti, ali obratiti pažnju da vlažnost ne bude ispod 12 odsto.

Zelena nadzemna masa ove biljke ima ogromnu hranljivu vrednost za stoku kao crvena detelina, mada se o tome malo zna, pa se retko i koristi kao dodatak stočnoj hrani.

Izuzetno kvalitetna

Ova namirnica ima izuzetno kvalitetne nutritivne vrednosti, kao i pasulj, sočivo obiluje proteinima tako da može biti odlična zamena za meso. Istorija konziumranja je jako stara, veruje se da vodi poreklo iz centralne Azije. Najpopularnija je u indijskoj kuhinji. Zrno može biti zeleno, smeđe, žuto, crno ili čak crveno. Osim proteina bogato je ugljenim hidratima čak 63 odsto, ima izuzetno visok sadržaj skroba, deo ugljenih hidrata čine i probiotici koji igraju važnu ulogu u crevnoj flori našeg organizma.

Obiluje i značajnim sadržajem minerala i to: gvožđa, magenzijumom, molibdenom, fosforom, cinkom, kalijumom i drugim, a značajno sadrži i vitamine naročito vitaminima B kompleks, te vitamin C i K što sve ukazuje da ova namirnica ima izuzetne nutritivne osobine.

Poslednjih godina seme sočiva je više traženo jer daje izuzetne klice koje vegetarijanci i ljubitelji zdrave hrane obožavaju, upravo zbog svojih bogatih nutritivnih osobina. Vrlo malo sadrži masti.

Ipak seme se najviše koristi i priprema kao varivo u čorbama, a može biti kao dodatak i drugim jelima. Termička priprema je vrlo brza i jednostavna, da bi se skuvao potrebno je oko 25 minuta.

Pored celog semena, može se koristii i prekrupa od sočiva. Brašno sočiva se može dodati pšeničnom pri pripremi hleba kada služi kao odličan dodatak sa 20 odsto udela. Leća znatno utiče na smanjenje rizika srčanih oboljenja, te na smanjenje nivoa krnvnog pritiska.