Primena ove agrotehničke mere može uvećati rod, a plodovi će biti krupniji i ukusniji. Kako su donji listovi u kontaktu sa površinom zemlje, sporije se suše posle kiše i veoma često se prvo na njima pojavljuju simptomi plamenjače, pegavosti listova i pepelnice.
Nemoguće je zamisliti baštu bez paradajza i njegovih ukusnih plodova. Nije puno zahtevan za uzganje, ali da bi imali odličan rod potrebno je znati kako se dobro brinuti o biljkama ovog povrća tokom vegetacije.
Jedna od aktivnosti koja će nam pomoći u tome je uklanjanje donjih listova, odnosno, listova ispod prve cvetne grane. Kroz razvoj, stvara se velika lisna masa koja troši vodu i hranjive materije iz zemljišta. Zbog toga se amaterski baštovani veoma često susreću sa pojavom da imaju ogromne biljke na kojima je malo plodova ili su oni sitni.
Negujte paradajz kokošijim i đubrivima koje imate na gazdinstvu
Tokom rasta, donji listovi padaju na površinu zemljišta. Usled stalnog kontakta sa zemljištem ostaju dugo vlažni i dolazi do pojave njihovog žućenja i propadanja. Osim toga, sprečavaju cirkulaciju vazduha u donjima etažama biljke. To usporava sušenje lisne površine i površine tla posle kiše ili zalivanja i stvara povoljne uslove za razvoj mnogobrojnih obolenja. Simptomi plamenjače, pegavosti ili pepelnice se najčešće javljaju na ovim listovima.
Uklanjanje se ne obavlja na biljkama koje su tek presađene. Ukoliko uklonite donje listove na tek presađenim biljkama, mogu prestati da rastu ili će njihov razvoj biti usporen. Listovi se uklanjaju tek kada se biljke dobro ukorene i 'prime'.
Na usevu paradajza u bašti ili plastenicima potrebno je reagovati kada se pojavi žutilo. Ovakvi simptomi nam ukazuju da je previše vlage, loša cirkulacija vazduha, slaba snabdevenost zemljišta hranjivim materijama, nepravilna briga o biljkama, da je došlo do promene vremenskih prilika. Tada se na njima pokazuju prvi znaci pojave raznih bolesti koje se šire i zahvataju celu biljku i zato ih je potrebno ukloniti.
Napravite svoje kombinacije povrća koje će oterati štetočine i pospešiti rast useva
Listovi koji se suše, žute i na njima uočimo simptome oboljenja ili legla jaja insekata i gusenice, potrebno je ukloniti bez obzire gde se nalaze na biljci. Prirodna je pojava da se odbacuje staro i oštećeno lišće koje počinje da se suši i podložno je napadu bolesti.
Neke sorte stvaraju veće listove koji su gušće grupisani. Ventilacija kod njih je usporena i treba biljci pomoći, odnosno ukloniti suvišno lišće. Najčešće se uklanja ono sa severne strane. To će poboljšati cirkulaciju i pospešiti isparavanje kapi kiše sa lisne površine. Smanjuje se takođe rizik od pojave gljivičnih oboljenja i od gubitka vode i hranjivih materija za održavanje ovih listova. Biljka hraniva preusmerava na plodove.
Ne treba ukloniti ni svo donje lišće odjednom, već se to radi u intervalima i prati se pojava bilo kakvih promena na njima. Uklanjaju se dva do tri donja lista u toku jedne sedmice. Ovakav tempo neće stvoriti stres kod biljke. Neke sorte paradajza su osetljive na odbacivanje lisne grane ispod prve cvetne grane. Ukoliko požurimo i uklonimo je suviše rano može doći do negativne reakcije koja se ogleda u smanjenom broju formiranih cvetnih pupoljaka - cvetova ili njihovo formiranje u potpunosti izostaje. Zbog toga sa uklanjanjem lisne grane ispod cveta paradajza treba pričekati kada se formiraju mladi plodovi.
Donji listovi se uklanjaju nežno sa biljke kako ne bi na stablu stvorili veliku ranu koja bi postala ulaz za mnoge prouzrokovače biljnih bolesti i štetočina. Obavlja se kada je jutro suvo i sunčano. U toku dana rana na stablu od otkinutog lista će se osušiti i brže zarasti.
Tagovi
Autorka
