Cene prehrambenih proizvoda mogle bi da dožive tržišni šok

Prekomerna snabdevenost i pad potrošnje, kao i globalna recesija koja preti većini zemalja sveta proizvešće tržišni šok sa značajnim padom cena hrane, zaključak je zajedničkog izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i agencije Ujedinjenih naroda za hranu (FAO). 

Takođe, utvrđeno je i da će tokom sledećih 10 godina rast ponude nadmašiti rast potražnje, uzrokujući da realne cene većine robe ostanu na istom ili čak ispod svog nivoa.

Prvi put ove godine: U junu zabeležen rast cene hrane

"Borba protiv globalne pandemije Covid-19 uzrokuje neviđene nesigurnosti u lancima snabdevanja hranom, sa potencijalnim uskim grlima na tržištu rada, industriji, poljoprivrednoj proizvodnji, preradi hrane, saobraćaju i logistici, kao i promenama potražnje za hranom i uslugama ishrane", ističe glavni sekretar OECD-a Angel Guría.

Trgovinska ograničenja nisu recept za sigurnost hrane

Rastuća svetska populacija i dalje je glavni pokretač rasta potražnje, iako se njeni trendovi razlikuju u pojedinim zemljama. Procenjuje se da će prosečna dostupnost hrane po glavi stanovnika do 2029. dosegnuti oko 3.000 kcal i 85 grama proteina dnevno. 

"Očekuje se da će potrošači u zemljama sa srednjim dohotkom da upotrebe dodatni prihod kako bi svoju ishranu s osnovnih proizvoda prebacili na onu sa većom vrednosti, odnosno zdravijom i više ekološki proizvedenom. S druge strane, u zemljama s visokim dohotkom povećaće se zabrinutost za životnu sredinu i sve više njih će umesto životinjskih proteina izabrati alternative", tvrde iz OECD-a.

Petina poljoprivrednih proizvoda mogla bi da završi na otpadu?

U izveštaju navode i kako će otvorena i transparentna međunarodna tržišta postati sve važnija za sigurnost hrane, posebno u zemljama koje jako puno uvoze. "Iskustvo je pokazalo da trgovinska ograničenja nisu recept za sigurnost hrane. Potrebna nam je bolja politika, više inovacija, povećane investicije i veća integracija kako bi izgradili dinamičnu, produktivnu i otpornu poljoprivredu i prehrambeni sektor“, napomenuo je direktor FAO, KU Dongju.

85% više useva i 14% više stoke

Očekuje se i kako će svetska proizvodnja žitarica da naraste za oko 85% u sledećih deset godina, a kao glavni razlog navode veća ulaganja u tehnologiju proizvodnje i bolje prakse uzgoja. 

Takođe, izveštaj procenjuje i da će se do 2024. godine proizvodnja domaćih životinja povećati za 14% zbog poboljšanja u ishrani i ekstenzivnom načinu uzgoja. U dodatnom izveštaju naglašavaju i trajnu potrebu za ulaganjem u izgradnju infrastrukture.

Nije samo poljoprivreda kriva za emisije metana, tu su i fosilna goriva

Pod pretpostavkom nastavka trenutnih politika i tehnologija, predviđa se da će emisija gasova staklene bašte u poljoprivredi da raste za 0,5% godišnje, što ukazuje na smanjenje intenziteta ugljenika u poljoprivredi. Stoka će činiti 80% ovog globalnog povećanja. 

"Pored COVID-19, trenutni izazovi uključuju invaziju skakavca u istočnoj Africi i Aziji, kontinuirano širenje afričke svinjske kuge, učestalije ekstremne klimatske događaje i trgovinske napetosti među glavnim silama. Prehrambeni sistem takođe je potrebno prilagoditi preferencijama potrošača i iskoristiti digitalne inovacije u poljoprivredno-prehrambenim lancima“, zaključuje Guría.