Crveni pauk u soji - utiče na prinos, smanjuje kvalitet

Sve veći problem u uzgoju soje predstavlja crveni pauk koji se javlja svake godine u uslovima kada su visoke temperature i nedostatak vlage. Istina, padavina je bilo, ali najavljeni sušni periodi ponovo bi mogli da dovedu do pojave ove štetočine.  

Smanjiti stres biljke

Sve agrotehničke mere koje mogu pomoći da sam usev bude pod manjim stresom, doprineće tome da bude manji napad pauka, a samim tim i manja šteta. 

Korovi u soji: Ključno je obaviti tretiranje u pravo vreme - koje je to?

"Ova se štetočina kreće od ivičnih delova, šančeva, uvratina, gde se generacije prvo razvijaju na travi, a kada se razvije i usev, ulazi u soju i pomoću vetra se širi unutar njive", pojašnjava dipl. ing. polj. Siniša Hrgović. 

Kako bi se smanjila stresna situacija, pomaže korišćenje biostimulatora u početnom delu razvoja vegetacije, čime se jača koren, lakše usvajaju hraniva i vlaga iz zemljišta. Najviše će pomoći navodnjavanje, ako je moguće, jer će soja tada imati idealne uslove i po pitanju vlage i razvoja pa crveni pauk neće moći da napravi veliku štetu. 

"Usevi koji, nažalost trpe od suše, stresa, kada krene cvetanja, krajem treće, početkom četvrte troliske, ako su temperature visoke i biljka pod stresom, postoji opasnost od pojave i širenja crvenog pauka koji oduzima mnogo prinosa i umanjuje kvalitet", navodi. 

Ono što se još može učiniti je održavati čistima ivične delove polja od korova i trave gde se oni zadržavaju. 

Dve vrste crvenog pauka

Inače, crveni pauci spadaju u red Acarina (grinje), a na soji su poznate vrste iz roda Tetranychus: T. atlanticus McGregor (atlantski pauk) i T. urticae Koch (obični crveni pauk). Napadaju lišće odraslih biljaka, a hrane se i na cvetovima te lokalno mogu izazvati značajnu štetu. Reč je o polifagnim vrstama s velikim brojem generacija godišnje. 

Atlantski pauk se hrani na oko 90 biljnih vrsta, a osim soje, napada kukuruz, hmelj, šećernu repu, a u pojedinim godinama suncokret i druge, navodi Marija Ivezić u knjizi "Entomologija". U prirodi se nalazi od proleća do jeseni pa može imati 10 do 13 generacija. Pogoduje mu toplo i suvo vreme, a optimalna temperatura za njegov razvoj je između 25 i 29°C. 

U vreme vegetacije odrasli su oblici zelenožute boje, a ženke koje prezimljavaju su crvene. 

Napadnute biljke zaostaju u porastu, a sam pauk se nalazi sa donje strane lista gde se uočava fina paučinasta prevlaka. 

Kada je reč o običnom crvenom pauku, morfološki je sličan atlantskom. Optimalna temperatura za njegov razvoj je 29 do 31°C pa relativna vlažnost vazduha između 35 i 55 odsto. Hrani se na oko 200 biljnih vrsta, a uz već nabrojane kod atlantskog, javlja se i na povrću, cveću, voćkama i vinovoj lozi. 

Takođe obitava sa donje strane lišća gde siše biljne sokove. Na mestu njegovog uboda nastaju žućkaste pege koje se pri jačem napadu spajaju, suše se, a nekada propada celi list. Štete čini pred cvetanje ili u vreme cvetanja.