Koji su uzroci poleganja pšenice i da li je sada moguće rešiti problem?

Poleganje strnih žita (pšenica, ječam, raž, ovas, tritikale), a naročito pšenice, javlja se u toku porasta u stablo (vlatanja), a najviše od klasanja do sazrevanja pravih žitarica. Šteta usled poleganja ogleda se u slabijoj oplodnji cvetova biljaka, slabijem dotoku hranljivih materija iz vegetativnih u generativne organe, kao i jačem napadu patogenih gljiva, koje takođe mogu biti jedan od uzroka.

Šta su uzroci?

U pregustom ili prebujnom usevu biljke se guše, zasenjujući jedna drugu. Da bi izložile lišće svetlosti, biljke se izdužuju, usled čega donje internodije (članci) ostaju tanke i neotporne, nedovoljno snažne da drže biljku sa plodovima ili čak bez njih. Najmanji mehanički uticaj, poput vetra, grada ili kiše, dovoljan je da izazove poleganje.

Da ne bi došlo do ove pojave potrebna je setva na određeno rastojanje, najbolje pneumatskim sejalicama, kako bi biljke dobile dovoljan svetlosni i hranidbeni prostor.

Osim nedostatka svetlosti, kao uzroka poleganja, javlja se jednostrana i preterana ishrana azotom. Biljke obilno hranjene azotom bujno rastu i jače se bokore. Bujan porast uslovljava stvaranje dugih ćelija sa tankim zidovima u donjim internodijama (člancima), koje zbog toga nisu u stanju da drže stablo sa klasovima ili plodovima.

Sprečavanje ove pojave, moguće je unošenjem, naročito prihranom, odgovarajuće količine azota, određene potrebama useva pšenice i drugih žita na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta i korišćenjem N-min metode.

Loša obrada zemljišta je čest uzrok poleganja strnih žita. U plitko i slabo obrađenom zemljištu, koren se razvija neposredno ispod površine zemljišta. Zemljište se posle kiše razmekšava, te nije u stanju da drži biljku sa klasovima, a naročito plodovima.

Obrada zemljišta u našim uslovima, treba da bude dovoljno duboka, radi akumuliranja vlage u zemljištu i time stvarajući uslove za dublji rast i razvoj žiličastog korenovog sistema biljaka.

Pored navedenih, prirodne nepogode (jak vetar, kiša, grad), takođe su jedan od uzroka poleganja žita u periodu porasta u stablo, klasanja i formiranja plodova.

Saveti za sprečavanje

U borbi protiv ove pojave treba otkloniti sve uzroke koji dovode do nje. Najvažnije je izabrati sortu otpornu na poleganje u odgovarajućim agroekološkim uslovima, odnosno izabrati sorte nižeg i čvršćeg stabla. Setvu žita obaviti na vreme i u redovima, a ne rasturati setveni materijal ciklonima. Nastojati da se dobije usev određene gustine, tako da svaka biljka dobije dovoljno svetlosti.

Setvu omaške napustiti, jer je ona jedan od uzroka. Jednostrano đubrenje žita azotnim đubrivima i njihovo unošenje u većim dozama treba izbegavati. Azotna đubriva treba unositi zajedno sa fosfornim i kalijumovim đubrivima u pogodno vreme i u odgovarajućem odnosu, pogotovo u dopunskoj ishrani biljaka. Zemljište treba blagovremeno i duboko obraditi da bi se koren snažno razvio i čvrsto vezao biljku za zemljište. Suvišna bujnost biljaka pre porasta u stablo znak je da može doći do poleganja. Zato treba preduzeti mere da se to spreči.

U tu svrhu radi se drljanje i valjanje žita u bokorenju, a za pšenicu i tretiranje sa hlor-holin-hloridom (CCC), odnosno hlormekvat-hloridom (750 g/l) od bokorenja do pojave drugog kolenca, u količini jedne do dve litre po hektaru. Ovo poslednje je direktna metoda zaštite ove žitarice od poleganja i može se čak izvesti tretiranjem useva različitim inhibitorima rasta, odnosno sredstvima, koja utiču na smanjenje rastenja stabla i koja povećavaju čvrstinu internodija (članaka) biljke.

Srbija među pet najvećih izvoznika pšenice u Evropsku uniju, Ukrajina ubedljivi lider

Na primer trinexapac-etil (250 g/L) se koristi preventivno u količini primene od 0,3 - 0,4 l/ha i ječmu u količini primene od 0,4 l/ha u fenofazi rasta pšenice i ječma, od bokorenja do pojave lista zastavičara. Zatim, etefon (480 g/L) koristi se do pojave lista zastavičara pomenutih kultura u količini 0,75 do 1 l/ha. Postoje i drugi regulatori rasta, prvenstveno pšenice i ječma.