Rastu cene soje, kukuruza i pšenice u SAD-u. Zbog njih su američki poljoprivrednici posejali rekordne količine ozime pšenice, a ruska i francuska roba su najskuplje na tržištu.
Glavni uzrok rasta cena žitarica je suša u Južnoj Americi i SAD-u, zbog koje su tamo slabi prinosi kukuruza i soje, a kako piše Agrarheute, na tržištu postoji snažna globalna potražnja za tom robom, pogotovo iz Kine.
Značajan pad proizvodnje kukuruza na severnoj hemisferi prisiljava tržište da se u velikoj meri oslanja na žetvu južnog dela sveta kako bi se osigurale globalne zalihe. Slična je situacija i sa sojom.
Kriva terminskog tržišta u Čikagu pokazuje da su cene naglo porasle. Analitičari pak imaju ogromna očekivanja od australijske žetve čiji bi prinos mogao da preplavi tržište. Predviđa se da će to biti njihova treća najveća žetva ikad koja će se progurati i na glavna tržišta jugoistočne Azije i tako kontrolisati cenu. Brojke sve govore - rod pšenice u toj zemlji u sezoni 2020/21. predviđa se na 28,4 miliona tona, što je za 0,9 miliona tona više u odnosu na prognozu mesec dana ranije, odnosno 13,2 miliona tona više u poređenju sa prethodnom sezonom, piše World Grain.
Prvi put u poslednjih osam godina američki poljoprivrednici povećali su setvu ozime pšenice jer jaka potražnja i suvo vreme kod glavnih proizvođačkih zemalja podstiču više cene. Iz američkog Ministarstva poljoprivrede tvrde da će naredne godine dovesti do rekordnih površina zasejanih kukuruzom, sojom i pšenicom.
Dejvid Džustison, ratar u okrugu Montgomeri, ove jeseni zasadio je skoro 490 hektara ozime pšenice, u odnosu na otprilike 360 hektara prošle godine.
"To je najbolja ponuda koju sam video u zadnjih nekoliko godina. Pšenica od šest dolara mi je privukla pažnju”, rekao je reutersu.
Treba dodati kako je analitička kompanija "IHS Markit Agribusiness" ovoga meseca prognozirala da su usevi ozime pšenice u SAD povećani za 3,6 odsto u odnosu na godinu pre.
Podsetimo i da je kineska vlada objavila neobičnu smernicu kojom podstiče svoje poljoprivrednike da povećaju proizvodnju žitarica i to setvom pšenice, kukuruza i riže.
Kina podstiče poljoprivrednike na veću setvu žitarica, a u Rusiji slabija zbog suše
Na taj način žele da stabilizuju domaću proizvodnju žitarica kako bi mogli da se nose sa neizvesnostima koje proizlaze iz globalne situacije u vezi sa pandemijom SARS-CoV-2.
Pšenicu održavaju i rekordno visoke ruske cene, koje su na iznadprosečnim nivoima kao i one za brašno kao i krmivo, što ne ide u prilog ruskim stočarima. Osim toga, njihovo je Ministarstvo poljoprivrede objavilo da se ograničenje izvoza žitarica neće primenjivati do sredine februara.
Dalje, Evropska komisija izveštava da je ruska pšenica sa sadržajem proteina od 12,5 odsto, utovarena na brod u crnomorskoj luci Novorossiisk krajem prošle nedelje, postigla cenu od 254 američkih dolara po toni (što je oko 214 evra), a to je blagi pad od dva dolara u odnosu na rekordno visoke iznose prethodne nedelje.
Istovremeno je francuska pšenica utovarena u najvažniju izvoznu luku Rouen za 259 dolara, odnosno četiri više nego prethodne nedelje i skuplja je od ruske. Dok su cene ruskog ječma bile stabilne sa 212 dolara po toni.
Francuski ječam u luci Rouen koštao je 245 dolara po toni, pet dolara više nego prethodne sedmice.
Na evropskom terminskom tržištu cene pšenice porasle su u ponedeljak i kotirale su na 212 evra po toni. To je porast od tri evra u odnosu na prethodnu nedelju.
Žarko Galetin: Pandemija menja tržište - svet gomila zalihe kukuruza, soje i suncokreta
Cenovne ponude za ječam u luci Hamburg u ponedeljak su iznosile 184 evra po toni, oko jedan evro više nego pre nedelju dana. Veće su i za raž i to za jedan evro. U Južnom Oldenburgu cena isporučenog kukuruza iznosila je 218 evra, odnosno četiri evra više nego prethodne nedelje.
Prema podacima Evropske komisije, Evropljani su do 22. novembra u treće zemlje isporučili oko 9,5 miliona tona pšenice, što je 21 odsto manje nego lani.
Do sada su glavni kupci evropske pšenice Alžir, Kina, Saudijska Arabija, Nigerija i Maroko, a najvažnije ciljne zemlje za izvoz ječma Saudijska Arabija i Kina.
Tagovi
Autorka
