Ogledne parcele poljoprivrednika: Da li je setva deklarisanog semena pšenice isplativa?

Setva deklarisanog semena bi trebalo da bude najbolja opcija za naše poljoprivrednike. Međutim iskustva ratara govore drugačije, kao i to da razlika u ceni semena i razlika u prinosu bez sumnje idu u prilog dorađenom semenu "sa tavana". Po rečima poljoprivrednih stručnjaka, uvek treba sejati deklarisano seme pšenice jer ono nije zaraženo bolestima i daje bolji prinos i kvalitet zrna, ali da li je uvek tako?

Produženi rokovi setve pšenice - koristite deklarisano seme zbog sigurnosti u proizvodnji

Mladi poljoprivredni proizvođač i student zaštite bilja Miljan Vasić iz sela Jaša Tomić kod Sečnja, zajedno sa ocem, svake godine poseje oko 50 ha pšenice na svojim parcelama. Do pre tri godine Vasići su na svim površinama sejali kupovno deklarisano seme pšenice domaćih i stranih semenskih kuća.

Pola deklarisano, pola iz žetve

Međutim tada su tokom setve primetili da je seme bilo izuzetno lošeg kvaliteta, sitno, puno pleve i drugih primesa, kao i loše obloženo zaštitnim sredstvima. Tada su odlučili da od naredne godine naprave oglede na parcelama na kojima će polovinu ukupne površine posejati kupovnim deklarisanim semenom, a polovinu svojim semenom koje su prethodnog leta dobili u žetvi. Najvažnije je da pšenica čije će se seme ostaviti za setvu nije zaražena glavnicom i gari, što Vasići naročito prate od samog početka mlečne zrelosti.

Ako koristite svoje seme žita za setvu - tretirajte ga od glavnice pšenice

"Ovu odluku smo doneli jer nam neke semenske kuće prodaju seme koje je druge sortne reprodukcije za 65 do 70 dinara po kilogramu, a ja tu istu pšenicu prodam za 17 dinara, a pored toga u poslednjih nekoliko godina seme koje nam prodaju je i lošeg kvaliteta", objašnjava Vasić.

Ušteda od 4.000 evra na 50 ha

Mesec dana pred setvu mladi proizvođač svoju pšenicu odnese u ovlašćeni doradni centar gde se obavi selektiranje pšenice i oblaganje semena kombinovanim preparatom insekticida i fungicida. Ovu uslugu doradni centar radi po ceni od sedam dinara po kilogramu, plus ako na to dodamo 17 dinara, za koliko bi Vasići prodali pšenicu, ukupna cena semena košta 24 dinara po kilogramu.

S obzirom da je površina koju svake godine zaseju oko 50 ha, ušteda koju na taj način ostvare je više od 4.000 evra, a pritom znaju da je seme koje su posejali kvalitetno. Prilikom setve deklarisanog semena pridržavaju se propisane setvene norme, dok za svoju pšenicu količinu semena povećaju za pet odsto.

Veći prinos od domaćeg semena i kasnija žetva

Tokom vegetacije sve parcele se podjednako đubre i tretiraju istom količinom i vrstom đubriva i zaštitnih sredstava, a žetvu rade tako što prvo ovršu sve parcele posejane deklarisanim semenom po sortama pa tek onda parcele zasejane svojim dorađenim semenom i prinos je u proseku uvek bio za oko 350 kilograma veći na parcelama zasejanim njihovim semenom.

"Već dve godine radimo ovakav ogled, ovo će biti treća, razlog tome je što ne mogu tri godine za redom biti naklonjene pšenici, pa sam hteo da uporedim rezultate u različitim uslovima tokom godina. Već sada imamo očigledne rezultate, a ako se i ove godine oni ostvare deklarisano seme ću sejati samo na 1,5 do dva hektara kako bih taj rod imao za seme naredne godine, a ostale parcele svojim semenom tretiranim u doradnom centru", navodi naš sagovornik.

Zašto je deklarisano seme pšenice najsigurniji izbor za setvu?

Osim Vasića, ovakav stav zastupa sve veći broj poljoprivrednika u Srbiji, a tome su doprinele mnoge prilike na tržištu.

"Ukoliko bi kvalitet kupovnog semena bio odličan, koliko bi onda takva pšenica trebalo da rodi da bi se isplatila razlika u ceni semena i da li je to ostvarivo", pita se Vasić.