• Bolesti žitarica
  • 05.05.2021. 12:00

Ratari oprez: Toplo vreme pogoduje gljivicama na ozimim kulturama

Hladnoća i suša u aprilu usporili su pojavu i širenje bolesti na ozimim žitaricama, napominju stručnjaci. Ali, upozoravaju da bi toplije vreme moglo da donese promene.

Foto: Depositphotos/maykal 
  • 129
  • 7
  • 0

Duže sušno razdoblje kao i hladno vreme u kasno zimskom i rano prolećnom razdoblju usporilo je širenje najčešćih patogena i razvoj bolesti na pšenici i drugim oziminama, objasnio nam je profesor i stručnjak Georg Drezner.

S njim se slaže i profesorka Karolina Vrandečić koja tvrdi da stručnjaci ove institucije nisu primetili njihovu značajniju pojavu.

"Drugi hladni period svakako je usporio njihov razvoj", komentariše profesorka. Međutim, upozorava da treba biti oprezan jer, na primer, gljivica Septoria tritici može uzrokovati zaraze ne temperaturama višim od 2°C. Dok su optimalne za Pucciniu strifrormis od 10 do 14°C.

Pšenične rđe: Kako ih prepoznati i koje su mere zaštite?

Septoria tritici uzrokuje pegavost lišća pšenice. Karakteristični su simptomi na plojkama i širi se od donjeg lišća prema vrhu biljke. Pege su žuto braon do sivo zelene boje, a u proleće kada su povoljni uslovi one se spajaju u veće nekrotične lezije. Usled toga može doći do sušenja lišća, navodi se u stručnoj literaturi autora J. Ćosić, D. Jurković i K. Vrandečić.

Primećene pepelnica i septorioze

Puccinia striformis, žuta rđa može da zarazi sve zelene nadzemne delove strnih žita. Simptomi se najčešće uočavaju na plojki i plevama. Tipičan, po kojem je dobila ime, su žute crte ili pruge na gornjoj strani listova. Kod pregleda biljaka obratite pažnju na donje lišće jer se prvo javlja na tim delovima dok se kasnije širi i na gornje.

"Pšenica se nalazi u kasnoj fazi vlatanja, a za nekoliko dana, tačnije već od ove nedelje sledi klasanje. To naravno zavisi od sorte, roka setve kao i plodnosti i tipa zemljišta", pojašnjava Drezner. Kaže i da su nakon poslednjih padavina na pojedinim usevima primećene pepelnica i septorioze. 

Ali, tvrdi, mnogi ratari su u prvom tretiranju zaštitili žitarice od ovih patogena. Kod pepelnice (Blumeria graminis) na lišću, ali i na svim drugim zelenim delovima uočavaju se malene, oko pet milimetra beličaste skupine brašnjavoga izgleda. One se prvo vide na donjem lišću i prizemnom delu vlati. Boja je u početku bela, kasnije se menja u svetlo sivu i na kraju postaje braon.

Ako se ona javlja intenzivnije, naročito kada hemijska zaštita nije obavljena na vreme, čak i kod tolerantnijih sorti može se naći i na klasju. Međutim, jaka kiša zna da ispere skupine pa su u tom slučaju vidljive samo sitne hlorotične ili nekrotične pege, što može otežati utvrđivanje uzorka nastalih promena.

"U vreme klasanja i cvetanje bilo bi poželjno sprovesti i drugu zaštitu na pšenici, preventivno, s ciljem sprečavanja fuzarioza, ali i ostalih bolesti", savetuje profesor. Kaže i da poljoprivredni proizvođači treba pri primeni fungicida da se drže preporučenih količina sredstava po hektaru koristeći takozvane "okvašivače". Oni se dodaju kod raspršivanja preparata kontaktnog delovanja u cilju smanjenja površinske napetosti čime se postiže bolje vlaženje biljnih delova, kao i bolja sposobnost prianjanja. Takođe, ovaj stručnjak upozorava da treba izbegavati prskanje po rosi, jakom vetru i suncu.

Povoljni uslovi i za fuzarijsku palež klasova

Zbog navedenog svakako treba redovno pregledavati usevenapominje Vrandečić. Ali, upozorava da su trenutni uslovi vrlo povoljni za razvoj lisnih bolesti pšenice. Ako se temperature sledećih dana budu kretale iznad 20°C može doći do infekcije i razvoja fuzarijske paleži klasova.

Do zaraze zrna ovom bolesti može doći od cvetanja do kraja vegetacije, a najveće štete nastaju kada su u fazi cvetanja temperature iznad 25°C uz relativnu vlagu vazduha iznad 85 odsto. Simptomi se lako uočavaju na polju u mlečnom zrenju kada su zdravi klasovi zelene boje i manje ili više povijeni od težine zrna, dok su bolesni klasovi ili njegovi delovi slamnato žute boje i uspravni.

"Svakako je neophodno obaviti zaštitu klasa od početka do sredine cvetanja", upozorava ona. Ali, ratarima često glavobolju zadaju fungicidi kojima se često menjaju nazivi i aktivne materije.

"Svedoci smo vrlo čestih odustajanja proizvođača pesticida od produženja registracije postojećih sredstava, često iz komercijalnih razloga, kako bi na tržište plasirali ona nova sa licencom", kaže Drezner.


Tagovi

Bolesti žitarica Zaštita Pepelnica Septorioze Fuzarioze Rđa Georg Drezner Karolina Vrandečić


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.