U Mačvi ove godine povećane površine pod pšenicom

Zahvaljujući dobroj letini, boljoj ceni i aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, koja stvara potrebe za dodatnim zalihama, u mačvanskom okrugu površine pod žitom su znatno uvećane. U opštinama Šabac, Bogatić, Vladimirci i Koceljeva do sada je obrađeno blizu 30.000 zasejanih hektara, za 20 odsto više nego prošle godine. Iako su padavine i berba kukuruza pomerile setvu, oko 80 odsto parcela već je pod ovom ratarskom kulturom.

Dobra letina - veće setvene površine

Protekla sezona bila je izuzetno uspešna za ratare, koji su neretko imali i do rekordnih 10 tona po hektaru. To je podstaklo proizvođače da u ovu setvu hlebnog zrna uđu sa još većim optimizmom.

Pripreme za setvu pšenice: Moguće ukupne površine - 600.000 ha?

"Kada su cena i prinosi dobri, kao što je slučaj bio sa tekućom godinom, ljudi se opredeljuju za ponavljanje pojačanim intenzitetom. Ovde se i sedam tona po hektaru smatralo malim prinosom, vrlo često išlo se čak i do deset tona", kaže Darko Simić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Šapcu.

Čekajte pad temperature

Prema rečima stručnjaka, pomeranje setve postaće sve češća pojava, u skladu sa izmenjenim klimatskim uslovima, na koje poljoprivrednici ne mogu da utiču. Iako je rok za kraj radova u polju 25. oktobar, greška nije ni da se sa setvom uđe u novembar. Važno je da seme bude adekvatno spremno za zimu.

"Kad se poseje pod visokim temperaturama, početkom oktobra, sa mišljenjem 'bolje seme u zemlji, nego u ambaru', ono nije spremno za nastupajuće niske temperature. Kada sejete na temperaturi između 10 i 15 stepeni, pa se naglo desi pad, voda između ćelijskog prostora se izbija, a zauzvrat sama biljka sintetiše ugljene hidrate i masti. Nasuprot tome, kad se seje po visokim temperaturama, pa nastupi pad, voda koja nije izbijena izmrzava, i te ivice leda u međućelijskom prostoru oštećuju ćelije oko nje, i tek na proleće možete da vidite problem", kaže Simić i dodaje da ukoliko se sačeka pad temperature, biohemijski procesi rade tako što se sintetišu materije koje ne izmrzavaju.

Produženi rokovi setve pšenice - koristite deklarisano seme zbog sigurnosti u proizvodnji

"Onda možemo da pričamo o spremnosti biljke za zimu da podnese i minus od 17 stepeni."

Zbog probijanja rokova, dodajte pet odsto količina semena

Oktobar je ove godine ispod proseka, kada su temperature u pitanju, ali je spremnost semena za zimski period pogodniji u odnosu na prošlu. Uprkos padavinama koje su ulazak u njivu odložile i za dve nedelje, poljoprivrednici će u pravo vreme zasejati svoje parcele.

"Kada se probije optimalni rok, posle prve dekade u novembru, potrebno je dodati oko pet odsto količina semena zbog rizika neklijanja."

Valjanje pre setve

Agrotehnička mera valjanja, o kojoj se sve češće govori, ali pitanje je koliko se pravilno sprovodi, blagorodna je i trebalo bi je primenjivati, uz napomenu da na red dolazi nakon sitnjenja setvene strukture i pre same setve.

"Kada imate ujednačeno klijanje i nicanje, sav dalji rad tokom vegetacije je mnogo lakši. Zadatak valjka je izbijanje vazdušnih jastuka za seme koje se uloguje u zemlju, zbog prianjanja zemlje sa svih strana, kako bi bilo ujednačeno nicanje i klijanje, i delovanje na svim površinama. Kad nema valjanja, ostaju vazdušni jastuci, i kad pogledate njivu, 20 odsto je niklo, 50 odsto tek niče, a neki postotak je mnogo izraženiji od drugih. Međutim, ako sejete posle valjanja, sejačica će napraviti razor, koji će omogućiti semenu da lakše izađe na površinu", objašnjava šabački stručnjak.

Valjanje za bolje nicanje semena - koristite više različitih sorti u tri grupe zrenja

Iako ove sezone neće biti preterane potrebe za tim, iskustvo je pokazalo da ratari koji valjanje sprovode u preporučenim periodima imaju veće prinose i izraženiji kvalitet zrna.

"Ako se valjanje radi posle setve, dobra kiša ume da napravi pokoricu, koja smeta semenu da izađe. Radili smo mikrooglede sa valjanjem pre i posle setve, a tu je i reč struke, i pokazalo se po rezultatima, kvalitetu i kvantitetu, da je na ovaj način mnogo manje problema tokom vegetacije. A to znači da kada imate ujednačen usev na njivi, možete da aplicirate zaštitu uspešno, jer ima istovremeno dejstvo."

Setva kasni i zbog kukuruza

Ove jeseni pšenica je čekala svoj red u Mačvi i zbog produžene žetve kukuruza sa natprosečnim prinosima. Srboljub Makević iz Drenovca sprema zemlju za setvu na uobičajenoj površini od pet hektara.

"Prošle godine posejao sam ranije, sad kasnim zbog kukuruza. Ovde kod nas, tek je oko 60 odsto kukuruza skinuto sa njiva. Sad pripremam zemlju za pšenicu", kaže ovaj poljoprivrednik.

Zašto je deklarisano seme pšenice najsigurniji izbor za setvu?

Zbog pomeranja optimalnog roka setve, potreba za semenom je veća, a radi smanjenje troškova, ratari pribegavaju setvi nedeklarisanog materijala.

"Inače bacam 300 kilograma semena po hektaru, a sada ću pojačati malo zbog kašnjenja. Delom koristim sertifikovano, a delom svoje iz ambara. Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da kada sejem uporedo, seme iz ambara ima prinos za 600, 700 kilograma po hektaru veći nego semensko", tvrdi Makević.