• Hemijska zaštita
  • 06.11.2018. 10:15

Zaštita proteinskog stočnog graška od setve do žetve

O vremenu primene, kao i dozama, potrebno je konsultovati stručnjake iz oblasti zaštite bilja, jer na taj način smanjujete greške koje vas mogu skupo koštati.

Foto: Pixabay / Gilberthxcx
  • 171
  • 18
  • 0

Grašak (Pisum sativum L.), kao i svaka biljna vrsta, zahteva određene hemijske mere, nege kako bi se postigli visoki i stabilni prinosi.

Suzbijanje korova

Na parcelama na kojima se očekuje visoka zakorovljenost, preporučuje se primena herbicida posle setve, a pre nicanja useva (pre-em), odnosno u narodu poznato kao tretiranje na "crno". Pre primene pre-em herbicida treba voditi računa o količini padavina. Usled deficita padavina dolazi do slabe aktivacije zemljišnih herbicida, dok u uslovima sa visokim količinama padavina dolazi do brže razgradnje i spiranja herbicida izvan potrebne zone delovanja. Takođe, usled slabe aktivacije herbicida, može doći i do pojave fitotoksičnosti na mladim biljkama graška.

Zemljište na koje se primenjuju pre-em herbicidi treba da je dobro pripremljeno i bez velikih grudvi, jer one sprečavaju ravnomernu distribuciju herbicida po površini zemljišta.

Za ovu namenu mogu se koristiti preparati na bazi terbutilazina 500 g/l u količini od 1-1,5 l/ha ili na bazi pendimetalina 330 g/l u količini od 3 do 4 l/ha. Doza koja će se primeniti pre svega zavisi od sadržaja humusa u zemljištu kao i od preporuke proizvođača.

U toku vegetacije, ako za to postoji potreba, mogu se primeniti korektivni herbicidi protiv uskolisnih i široklolisnih korova. U toku vegetacije, kada je usev stočnog graška visine od 10-20 cm, a širokolisni korovi u fazi 2-5 razvijena lista, mogu se primeniti herbicidi na bazi aktivne materije bentazona 480 g/l ili imazamoksa 40 g/l. Preparati na bazi bentazona se primenjuju u količini od 1,5-2 l/ha, a preparati na bazi imazamoksa u količini od 1-1,2 l/ha. Radi proširenja spektra delovanja kao i bolje efikasnosti preporučuje se primena kombinacije navedenih preparata u količini od 2+0,6 l/ha (bentazon+imazamoks).

Za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova mogu se primeniti herbicidi na bazi aktivne materije kletodim 120 g/l, propakvizafop 100 g/l i fluazifop-p-butil 150 g/l u količini od 0,8 do 1,2 l/ha. Navedeni preparati ostvaruju najbolju efikasnost kada se primene u fazi intezivnog porasta korova.

Grašak
O vremenu primene, kao i dozama pesticida, potrebno je konsultovati stručnjake (Foto: D. Živanov)

Suzbijanje štetočina

Najznačajnije štetočine stočnog graška su graškov žižak i biljne vaši. Navedene štetočine mogu smanjiti prinos graška i do 40%. U našim agroekološkim uslovima pojava biljnih vašiju se poklapa sa polaganjem jaja graškovog žižka, te se njihovo zajedničko suzbijanje obavlja jednim do dva tretmana. Početak cvetanja, odnosno kada je 10%  cvetova graška otvoreno, predstavlja pravi momenat za aplikaciju insekticida kako bi se suzbile navedene štetočine.

Za ovu namenu preporučuje se primene insekticida na bazi aktivne materije hlorpirifos 500 g/l + cipermetrin 50 g/l u količini od 0,7 do 1 l/ha, deltametrina 25 g/l u količini od 0,3 l/ha, acetamiprida 200 g/ha u količini od 0,2-0,25 kg/ha, imidakloprida 200 g/l u količini od 0,2-0,3 l/ha.

Suzbijanje bolesti

Visoka relativna vlažnost vazduha i temperature od 15˚C do 22˚C, predstavljaju idealne uslove za razvoj plamenjače graška, koja može izazvati smanjenje prinosa i do 100%. Plamenjača graška se suzbija fungicidima na bazi metalaksil - M 40 g/kg + mankozeb 640 g/kg u količini od 1,5 do 2,5 kg/ha.

U kasnijim fazama razvoja graška može se javiti pepelnica koja se relativno lako suzbija preparatima na bazi kresoksim-metil 500 g/kg u količini od 0,2 kg/ha, trifloksistrobin 500 g/kg u količini od 0,1 kg/ha.

O vremenu primene, kao i dozama pesticida, potrebno je konsultovati stručnjake iz oblasti zaštite bilja, jer na taj način smanjujete greške koje vas mogu skupo koštati.


Povezana biljna vrsta

Stočni grašak

Stočni grašak

Sinonim: - | Engleski naziv: Field peas, fudder peas | Latinski naziv: Pisum sativum ssp. arvense L.

Stočni grašak pripada porodici mahunarki (Fabaceae). Koren mu naraste do 1 m u dubinu i dobro je razgranat. Jednogodišnja je zeljasta biljka, mekane puzeće stabljike zbog... Pročitaj više »

Tagovi

Stočni grašak Proteinski grašak Suzbijanje korova Suzbijanje štetočina Zaštita graška


Autor

Dalibor Živanov

Dalibor Živanov

Dalibor je doktor agronomije, sa dugogodišnjim iskustvom u poljoprivredi. Zaljubljenik je u prirodu i fotografiju.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi