Uslovi koji su neophodi za uzgoj jata japanskih prepelica nisu zahtevni ni leti, a ni tokom hladnijeg perioda. Odgovara im toplota, zimi same sebe greju, a potrebno im je malo slobodnog prostora u kavezima.
Uzgoj japanskih prepelica nije zahtevan posao, neophodno je kvalitetno matično jato, izolovana prostorija, adekvatni kavezi, hrana, higijena i temperatura, a već nakon 45 dana počeće da nose jaja. Ukoliko su obezbeđeni neophodni uslovi dovoljno je nekoliko parova i mali prostor koji se kao takav lako i održava, tako da su kavezi često smešteni u garažama, šupama ili nekim drugim sporednim objektima.
Prepelice se ubrajaju u sitnu perad, dužina im se kreće oko 18 cm, od čega je rep tri centimetra. Mužjaci obično imaju šira i izraženija prsa. Jedan petao dovoljan je za tri do pet ženki. Prepelice su plašljive i ne treba ih uznemiravati jer tada skaču i lete i udarajući u žice kaveza i tako se mogu lako povrediti.
U zavisnosti od veličine jata određuje se sistem smeštaja, za male i srednje farme to je podni sistem, a ukoliko je u pitanju farmski uzgoj, praktikuju se kavezni sistemi.
Tek izleženo pile, veoma je sitno i teži svega oko osam grama, jako su živahni, brzo napreduju tako da nakon desetak dana imaju oko 20 grama, posle mesec dana imaju oko 90 grama, dok su mužjaci nešto teži.
Tokom prvih dana uzrasta treba obratiti pažnju na temperaturu, a najoptimalnija je oko 35°C, kako prepelice rastu tako se i temperatura smanjuje i to svake nedelje za tri do 4°C, sve dok se pilići skroz ne operjaju, a to je u uzrastu tri do četiri nedelje. Zagrevanje se obično omogućava električnom sijalicom koju treba postaviti iznad pilića na visini od 50 cm. Da li im je dovoljno toplo pokazaće oni sami, obzirom da se ukoliko je temperatura niža okupljaju u gomile.
Veoma je bitno da se objekat u kome su smeštene prepelice redovno provetrava i da se obrati pažnja na osvetljenje i naravno da je sve čisto i uredno, a to se postiže tako što je dno kaveza mrežasto kako bi izmet propadao, a prepelice ne bi dolazile u dodir sa njim čime se otklanja opasnost od infekcije.
Kada se menjaju godišnja doba, konkretno kada dolazi do zahlađenja objekat se mora pregledati i zaštiti prozori kako bi temperatura u prostoriji konstantno bila do maksimalno 20 °C.
"Tokom jesenjeg i zimskog perioda u dobro izolovanom objektu ne treba grejanje, sem ukoliko su spoljne temperature ekstremno niske. Prepelice mogu same sebe da greju u jatu", otkrila nam je Dušanka Milovanović iz Bukovca koja zajedno sa suprugom Radetom godinama gaji prepelice.
Dodaje da je tokom prelaznih perioda ishrana ista samo što češće uz glavnu hranu ubacuje vitamine u vidu rendane šargarepe, jabuke, kruške što rado jedu. Prepelice dobijaju i trinu od suve deteline, različito sezonsko povrće, najčešće blitvu ili spanać, kao i seckanu koprivu. Naša sagovornica kaže da za svoje prepelice jednom nedeljno priprema čaj od koprive koji im daje da piju umesto vode što je odlično jer tako obogaćenom ishranom se postiže produktivnost i bolji kvalitet jaja, a takva jaja imaju veću lekovitu vrednost.
Da napomenemo da se prepelice hrane posebno pripremanim koncentratom koji sadrži sve što je neophodno za normalan život i rast. Uzgajivači često sami pripremaju ovaj koncentrat vodeći računa o količini vitamina i minerala. Kvalitet hrane je veoma bitan obzirom da od toga zavisi bio-hemijski sastav jaja koja se od davnina koriste kao prirodno lekovito sredstvo. Hrana za japanske prepelice mora da sadrži dovoljan procenat proteina, vitamina i minerala, a u periodima kada je hladnije potreba za energijom je nešto veća pa je neophodno povećati udeo žitarica u hrani.
Tagovi
Autorka
