Kad tretirate ovim đubrivom nema potrebe da plevite vašu baštu, kaže Samir Vilić, vlasnik farme na kojoj se ono proizvodi. Naveo je pozitivne primere!
Na farmi ovaca "Hacienda de la Vida" u Kiseljaku, skoro da nema otpada. Pronašli su način da sve iskoriste i od svega nastaje jedna zasebna priča. Po njihova grla dolaze iz cele Bosne i Hercegovine, od onih koji tek ulaze u ovaj posao, do iskusnih farmera. Deo prodaju, deo završi u sopstvenoj pečenjari. No, to nije sve, ovde proizvode i organsko đubrivo.
Cela priča počela je pre tek sedam godina i to zbog žala jednog čoveka iz dijaspore koji živi u Švajcarskoj, odnosno njegove želje da se vrati u svoje rodno mesto.
"Gore smo bili telesno, ovde smo ostavili dušu tako da tu smo danas s ovom pričom, čisto ljubav prema životinjama, prema zdravoj ishrani nas je navela na inicijativu da otvorimo farmu", kaže nam Samir Vilić.
Njegova "farma života", nosi špansko ime samo zbog administrativnih barijera, ali naziv je najmanje bitan. Ono što oni rade prepoznato je u celoj državi, pa je tako od njihovih grla nastalo još 50-tak farmi u BiH.
"U ovoj farmi imamo negde oko 450 majki, to je kapacitet, ovce su uvezene iz Češke, ovo je romanovska ovca - ruska, ali češka linija, što je jako bitno. Radimo na očuvanju genetike, pratimo krvne linije", kaže Vilić koji upošljava i 26 radnika, osam na samoj farmi, ali tu je i logistički centar povezan s onim u Švajcarskoj, ali i pečenjara.
Želja im je, ne samo da oni budu uzgajivači ovaca nego i mnogi drugi, jer je, kako navodi, isplativo i jeftino uzgajanje ovaca na ovaj način na koji oni rade, stajski. Romanovska ovca je poznata po tome što brzo napreduje, dva puta se janji, policiklična je i daje dobre rezultate.
Životinje ovde opslužuju dva čoveka u smeni, faktički je neko sa njima 24 sata. Životinje se nahrane ujutro sa miksericom i to je kompletan obrok što im treba, posebno se potom po torovima dodaju posebni dodatci. Sve je mehanizovano i kompjuterizovano.
"Mnogi su u početku mislili da je ovo još jedna obična štala, a vremenom su videli da je ozbiljan projekat. U proseku naše ovce jagnje tri jagnjeta, jedne prilike smo imali čak i šestorke, a svo mleko ostavljamo njima", pojašnjava nam Vilić.
U selekciji i uzgoju im pomažu stručnjaci s Instituta u Novom Sadu, no uključeni su mnogi i iz drugih delova regiona. A upravo su uz njihovu pomoć došli i do proizvodnje organskog đubriva koje tretiraju mikroorganizmima na bazi mleka, koji apsolutno nisu štetni za životinje, čak su i zdravi, dobri za probavu.
"Posle iščišćavanja, izđubrivanja objekta to se prekriva specijalnim najlonima i onda dolazi do fermentisanja tako da ti mikroorganizmi deluju slično kao kalifornijska glista. I za pet do šest meseci od čistog ovčijeg đubreta i slame, bez ikakvih dodataka dobijete čisto organsko đubrivo", pojašnjava naš sagovornik, dodavši kako "niko u Evropi ne radi na taj način".
Pre pakovanja, šalje se na analizu u Sarajevo odakle dobijaju potvrdu da đubrivo organsko i bio. Imaju i uspešne primere sa terena. Kako nam prepričava Vilić, jedan lokalni uzgajivač borovnice napravio je jako dobre rezultate sa ovim đubrivom.
"Proizvodi čistu organsku borovnicu, bez ikakvih hemisjkih dodataka povećao je količinu, sadnica je dobila lepši izgleda, sama boja i ukus borovnice se promenila na pozitivno tako da je to sigurno jedan izazov u koji ćemo mi u budućnosti još ulagati", ističe.
Pojašnjava kako je interesantno da mikroorganizmi preživljavaju do nekih 70 stepeni, tako da se ne mogu peletirati, te zbog toga nisu mogli odgovoriti na zahteve nekih proizvođača koji su želeli peletirano đubrivo.
"Efikasnost bi bila nekoliko puta manja nego što je sada, jer organizmi žive više godina na zemlji i uništavaju sve loše bakterije i viruse i uništavaju korov. Znači kad tretirate našim đubrivom nema potrebe da plevite vašu baštu", dodaje.
Osim toga, prerađuju i kožice i ništa se ne baca. Vunu daju jednoj kompaniji u Hadžićima koja njome koja puni jorgane, dušeke, jastuke.
Kako je protekla poseta ekipe Agrokluba Kiseljaku, pogledajte u videu:
Tagovi
Autorka
Regulisanjem ispaše proizvodnja mleka se može povećati i tokom vrućina
Evo osam ključnih koraka za setvu ozimog stočnog graška
Dok mlekarska industrija menja strategiju, Lactalis obara rekorde - ko su 20 najboljih?
Ponuda prasića slaba, cena do 400 din/kg
