Kako izlečiti jagnjad od pantljičare?

Paraziti su organizmi koji žive na račun svog domaćina. Kad parazit živi u unutrašnjem telu domaćina naziva se endoparazit, a ako ga napada spolja ektoparazit. U sledećim redovima podsetićemo stočare na pantljičaru koja posle prvih prolećnih paša brzo naseljava crevni trakt jagnjadi.

Bolesti ovaca: za zaštitu je važna preventiva

Prouzrokovači ove bolesti su pantljičare od kojih je najčešća Moniezia ekspanza, čija se dužina kreće od tri do osam metara. One žive u tankom crevu jagnjadi, pričvršćujući se za zid creva pomoću kukica koje imaju 'na glavi'. Jagnjad se zarazi na paši kada sa travom u organizam unosi neku vrstu grinja, koja sadrži razvojne oblike prouzrokovača ove bolseti. Razmnožene pantljičare u crevima oduzimaju hranu životinji i izlučuju otrove.

Obolela jagnjad su na početku fizički slabija

Oboljenje se javlja najčešće posle tri-četiri nedelje po izgonu na pašu. U početku oboljevaju fizički slabija i mlađa jagnjad. Slaba ishrana, posebno po zalučenju, loši smeštajni uslovi i kišovito vreme brzo šire zarazu.

Oprez pri ispaši stoke - koje biljke izbegavati

Obolela jagnjad počinju da mršave, nerado i sa naporom se kreću za stadom, slabije jedu i učestalo izbacuju proliv zelenkaste boje. U izmetu mogu da se vide beličasta telašca, nalik zrnu pirinča. To su zadnji delovi pantljičara. Oboljenje može da ima još teže oblike, ako se pojave razne bakterijske infekcije.

"Zaražena grla, bez obzira da li pokazuju izrazite simptome bolesti, zaostaju u rastu i težini, čak i za 20 do 30 odsto, što praktično znači da svako četvrto, peto jagnje u stadu neće moći dobro da se unovči. Zato, ako se kontroliše zdravstveno stanje jagnjadi od prvih nedelja života do izgona na prolećnu pašu i preduzmu mere zdravstvene zaštite, svakako će štete biti umanjene", naglašava doktor veteterinaske medicine Aleksandra Jelesijević-Grigorić iz Beograda.

Dobro izdvojiti jagnjad u ograđani pašnjak

U područijima sa prostranim pašnjacima, preporučuje se takozvana pregonska ispaša da bi se izbegla zaraza jagnjadi. U određenoj parceli, delu pašnjaka, jagnjad može da se napasa do dva meseca, posle toga se pregoni u drugu parcelu, gde do tada nisu boravile ovce i to tako redom dok traje pašni period. Dobro bi bilo da se izdvoji jagnjad od ovaca i napasa na ograđenom pašnjaku.

Plavi kamen i gorka so u borbi protiv pantljičare

Postoje efikasni lekovi za suzbijanje ove bolesti, a mlade stočare podsećamo na često primenjivan lek u praksi; sa spravljenim 25-procentnim rastvorom bakarnog sulfata (plavog kamena) jagnjad se napaja u količini od 15 do 80 mililitara, zavisno od njihove težine i starosti. Posle tri sata daje se lečenoj jagnjadi i 5-procentni rastvor gorke soli u količini od 20 do 30 mililitara da bi se ubrzalo izbacivanje pantljičara iz creva. Rastvor se daje izjutra, pre izgona na pašu.

Ispaša - učinkovita ishrana u planinskim predelima

"Pre svakog tretmana jagnjad se ne hrane 24 časa, da bi ispraznila creva. Lečenje treba započeti i mesec do mesec po dana od izgona na pašu. Ako je reč o masovnoj zarazi lečenje sa pomenutim rastvorom treba ponoviti posle dve-tri nedelje. Po završenom lečenju obore i ispuste treba dobro očistiti i đubre zatrpati da bi se izbeglo raznošenje zaraznog materijala u okolinu. Uporedo sa tim, treba poboljšati ishranu (pšeničnim mekinjama, kukuruzom i ječmenom prekrupom) dok jagnjad malo ojača", savetuje naša sagovornica.