Da li nas očekuju veće cene mesa i manja ponuda? Kratkoročni izveštaj o kretanjima na tržištu daje odgovor.
Evropska komisija je objavila kratkoročni izveštaj o kretanjima na tržištu. Podaci iz ovog dokumenta pokazuju da će se proizvodnja goveđeg mesa u Evropskoj uniji smanjiti za 0,6 odsto u 2022. godini. Zbog rekordno visokih domaćih cena izvoz bi se trebalo smanjiti za jedan odsto. U porastu je uvoz iz Velike Britanije i Brazila.
Rast cena govedine započeo je sredinom 2021; a u maju 2022. dostigao skoro 500 evra za 100 kilograma. To je više za 100 evra u odnosu na prethodne godine. U Francuskoj i Nemačkoj vidljiv je pad brojnosti životinja, dok je rast zabeležen u Italiji, Estoniji i Irskoj. Očekuje se da će povećanje broja zaklanih grla krajem godine biti posledica visoke cene i manje dostupnosti stočne hrane.
Predviđa se smanjenje izvoza za ovu godinu od jedan odsto. U periodu januar-jun on je za goveđe meso u EU smanjen za 2,4 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. Utvrđen je rast pošiljki za Kanadu od 28, Japan 24, dok je smanjen za Bosnu i Hercegovinu za 10 odsto, a Filipine 18 odsto. U istom periodu opao je i izvoz živih životinja za 16 odsto.
U prvoj polovini ove godine uvezeno je 32 odsto ili 42.000 tone govedine više nego u 2021. Uvoz bi mogao da se poveća za 25 odsto.
Rast proizvodnje svinjetine ograničavaju trajno visoki troškovi hrane i afrička svinjska kuga. Očekuje se smanjenje od pet odsto u 2022; a najviše će to biti izraženo u Danskoj, Poljskoj, Belgiji, Rumuniji i Italiji. Konzumacija svinjetine mogla bi da se smanji za 1,9 odsto 2022. godine. Prosečna potrošnja je iznosila 32,1 kilogram po glavi stanovnika.
Najveći evropski proizvođač svinjetine otpušta radnike - pada broj tovljenika u Nemačkoj?
Cene ove vrste mesa rastu veoma brzo, a od sredine jula do sredine septembra 2022. bile su 28 odsto iznad proseka u periodu 2017-2021. i to čini ovaj proizvod manje konkurentnim. Uz sva turbulentna dešavanja na tržištu mesa predviđa se da će uvoz svinjskog porasti za 27 u 2022. i 17 odsto u 2023. godini.
Proizvodnja živine je takođe pod uticajem visokih cena hrane, energije i pojave ptičjeg gripa. Manji izvoz je pod dejstvom visoke cene živine, a suspenzija carina za proizvode koji dolaze iz Ukrajine favorizuje uvoz. Ptičji grip je u nekim zemljama uzrokovao značajan pad proizvodnje. Italija, Francuska i Mađarska su zajedno imale pad od 11 odsto. Ovaj sektor zavisi od kukuruza kao izvora stočne hrane. U ovoj godini loša žetva će biti nadoknađena količinama iz uvoza.
Proizvodnja živine bi trebalo blago da opada 0,9 odsto u 2022. i 0,4 u 2023. godini. Domaća upotreba mesa živine će se neznatno povećati za 1,1 odsto i ostaće stabilna na 23,4 kilograma po glavi stanovnika. Izvoz će se smanjiti za 2,2 odsto u 2022. i ostati gotovo stabilan u 2023; dok će se uvoz živine povećati za 29 u 2022. i 7,7 odsto u 2023. godini.
Brojnost ovaca i koza je na istorijsko niskom nivou, ali se ne očekuje smanjenje klanja. Velike su razlike između država članica. Uvoz bi trebao porasti za 10 i još četiri odsto sledeće godine. To je još uvek ispod nivoa pre COVID-a, što će dovesti do visokih domaćih cena. Trgovina bi trebalo dodatno da raste 2023. godine.
Cene janjetine ostaju na neviđeno visokom nivou, a variraju između 700 i 750 evra za 100 kilograma. Glavni uzrok je mala domaća ponuda u odnosu na potražnju na domaćem tržištu.
Povećan je broj zaklanih životinja za 27 odsto u periodu januar-jun i pored smanjenja populacije. Celom proizvodnjom dominira poskupljenje i nedostupnost hrane, što je i dovelo do većeg broja zaklanih životinja. Ipak, očekuje se usporavanje klanja i blagi porast proizvodnje od 0,5 odsto.
Izvoz ovčjeg mesa u EU smanjen je za 3,7 odsto u prvoj polovini godine u odnosu na isti period prošle. Uvoz bi mogao dostići povećanje od 10 ove i dodatnih četiri odsto sledeće godine.
Tagovi
Autorka
