Tehnologija uzgoja i tova rano odlučene jagnjadi

Odbićem jagnjadi od majke 24 sata nakon rođenje, odnosno odmah po posisanom kolostrumu jedan je od načina ranog odlučivanja. Za ovakav tov postoje recepture zamene za majčino mleko koje se daju u tečnom stanju putem cucli. Ovim postupkom potrebno je odgajati jagnjad do težine žive vage od preko 10 kilograma, a nakon toga tove se klasičnim jagnjećim koncentratom.

Drugi način je odbiće jagnjadi od majke u dobi od 14, 21 ili 28 dana starosti, kada se tove na suvom obroku određenog sastava. On je posebno interesantan zbog jednostavnosti u realizaciji u masovnom tovu, gde nije potrebno raditi posebna ulaganja u izgradnju novih objekata i nabavku skupe opreme. Bavljenje ovcama gde se grla muzu, daju dobre izglede da se uspešno realizuje uzgoj odbijene jagnjadi u dobu od tri do četiri sedmice, što je i predmet ovog tehnološkog postupka.

Privikavanje na koncentrovanu ishranu

Tokom jagnjenja treba formirati grupe jagnjadi i ovaca po starosti, ukoliko to dozvoljava postojeća organizacija rada. Grupama jagnjadi starosti od 15 dana davati poseban koncentrat, u zasebnom boksu u koji ulaze bez majki i po želji se ponovo vraćaju majkama radi sisanja. U ovoj dobi mladi počnu da konzumiraju koncentrat u praškastom obliku.

Davanje koncentrata u fazi privikavanja jagnjadi treba uraditi u malim koritima, odnosno dovoljno je jedno korito dužine dva metra na 20 mladih. Ukoliko se ne raspolaže sa odgovarajućim hranilicama i vodopojilištima, potrebno ih je napraviti, najbolje od drveta ili metala. S obzirom na to da njihova izrada može predstavljati trošak za farmera, najlakše je napraviti limena korita širine 25 i dubine 15 cm u dužini dva metra. Postavljaju se na nogare visine 20 cm, a iznad se stavi metalna šipka (u visini 15 cm) kako bi sprečila ulaženje nogama. Sa strana se fiksira po jedna duža šipka koja se ubada u zemlju kako bi sprečila prevrtanje korita.

Za 100 jagnjadi dovoljno je šest korita (pet za koncentrat i jedno za vodu), koja se dopunjuju sa pražnjenjem, a svako nekoliko dana treba ih čistiti od ostatka balege ili drugih primesa. Voda mora biti stalno prisutna.

Potreban prostor za smeštaj jagnjadi u tovu je 0,4 m² po grlu. Držanje organizovati u grupama od po 100 komada, kako bi se izbeglo nagomilavanje. Takođe, nužno je osigurati i prostirku, po mogućnosti piljevinu od 0,5 kg dnevno po grlu, osim ako je rešetkasti pod onda ona nije potrebna.

Kakav prostor ovčarnika osigurati za jagnjenje u januaru?

Odbijanje jagnjadi od majke dešava se u periodu tri do četiri sedmice. Njihova prosečna porodna težina iznosu tri kilograma. Dnevni prirast do odbića je 220 grama, što ukupno za 21 dan iznosu 7,8 kilograma.

Preporuka je da se što teža jagnjad odlučuju, odnosno sa majkom će ostati i dalje ona koja nisu dostigla željenu težinu. Ovo treba koristiti i kao jedan od metoda u selekciji postojeće populacije ovaca. Ona koja su odlučena držaće se na ranije navedenom koncentratu 35 dana uz stalno prisustvo vode (faza I). Potrošnja koncentrata u ovoj fazi iznosiće 3.2 kilograma za kilogram prirasta. Dnevni prirast kretaće se u proseku oko 180 grama. Prema tome, jagnje sa 7,8 kg žive vage nakon 35 dana postići će težinu od 14,1 kg uz utrošak koncentata od oko 20,16 kg po grlu. 

Druga faza tova

U drugoj fazi tova koja će trajati naredna dva meseca treba osigurati energetski manje vredan koncentrat u granulisanom obliku.

Potrošnja u II fazi će u proseku iznositi oko 4,8 kg za jedan kilogram prirasta, a dnevni prirast će se kretati oko 220 grama. Završna težina jagnjadi trebalo bi da bude oko 27,3 kg uz utrošak koncentrata od 63,36 kg. I u ovoj fazi ne sme se prekidati davanje koncentrata i vode. 

Napomenimo još da će se u prvoj sedmici privikavanja pojaviti stagnacija u prirastima, a kod neke jagnjadi i opadanje telesne težine. Međutim, to je jedini način da se životinje priviknu na novi izvor hrane. 

Otpornost parazita na lekove veliki je izazov za zdravlje ovaca - šta činiti?

Pojava proliva kod jagnjadi je česta pojava u prelaznim periodima ishrane. Najčešći uzročnici su patogene bakterije. Pojava mišićne distrofije jagnjadi je posledica nedostatka vitamina E u hrani i nekih mikroelemenata. Ona napada najčešće mlada grla u dobi dve do tri sedmice starosti. 

_{Izvor: "Kalendar poljoprivrednih radova"}