Crvena Viljamovka: Lepa na oko, a dobra u preradi

Kruška Crvena Viljamovka nastala je od klasične Viljamovke, mutacijom pupoljka, ali nije mnogo zastupljena u zasadima. Malo je manje sočnosti u odnosu na žutu, standardnu. Međutim, više je otporna na bolesti.

U našim krajevima više služi kao ukras u voćnjacima jer potrošači nisu navikli na nju i teško da će se taj trend promeniti.

Otporna sorta

Što se tiče otpornosti ona se najviše odnosi na čađavu krastavost plodova krušaka, Venturia pyrina. Na listovima se primećuju smeđe mrlje, ali plodovi ostaju poprilično čisti, u odnosu na žutu viljamovku, pogotovo ako ne gube osnovnu boju, što može da doprinese boljoj prodaji na tržištu.

Dosta je otporna i na grinje, ali kao i žuta, podložna je napadu savijača, odnosno, crvljivosti plodova. Kao i kod svih sorti, plodovi se moraju dobro okupati. Ako se dodiruju, prostor između idealno je mesto za ubušivanje larve savijača.

Meso ploda svetlo-žute boje je, pa sve do bele, ali je ipak sočno. Boja je tamno crvena do ljubičasta što je čini atraktivnom sortom. Sazreva krajem avgusta, nekoliko dana posle žute, ali poslednjih godina, zbog klimatskih promena do sazrevanja dolazi već u prvoj polovini avgusta, naročito ako su proleća bila topla. Dostiže i do 150 grama težine.

Dobra za preradu

Pokazuje solidnu otpornost na kasne prolećne mrazeve, stabla su srednje bujnosti, dobro reaguje na povijanje i vitko vreteno, kao uzgojni oblik. Sklona je rastu jakih prirasta u gornjem delu krošnje, a u donjem se dobro razgranjava što je olakšavajuća okolnost prilikom letnje rezidbe.

Šta se događa s plodom šljive, jabuke i kruške ako su letnje temperature iznad proseka?

Što se tiče oprašivanja, oprašuju je sve sorte koje su dobre za oplodnju klasične viljamovke, dakle junska lepotica, Fetelova, Santa Marija i Pakams. Od nje se mogu praviti i džemovi, sokovi, kao i rakija, odnosno, može se kombinovati sa žutom viljamovkom.