Evropsko žutilo - fitoplazma koštičavog voća

Izazivač evropskog žutila koštičavog voća je fitoplazma European stone fruit yellows phytoplasma, karantinska bolest. Fitoplazme su ranije nazivane mikroplazme i organizmi slični mikroplazmama biljni patogeni. One su u stanju da stvore stotine bolesti na različitim ekonomski važnim biljkama. Jedna od njih je i fitoplazma koja izaziva bolest evropsko žutilo. Od ove bolesti uvek stradaju šljiva, breskva i kajsija. Ona je veoma prisutna u Evropi ali i u našoj zemlji.

Država Srbija ulaže velike napore da preko svog fitosanitarnog sistema bolesti pod posebnim nadzorom drži pod kontrolom. U tome ključnu ulogu imaju poljoprivredni stručnjaci koji na terenu prate pojavu evropskog žutila koštičavog voća i stručnim savetima pomažu voćarima da se bore protiv nje.

"Na području Pčinjskog okruga uzorkovanje ove bolesti je rađeno u poslednjih pet godina na kajsiji i od deset uzoraka koji su poslati na laboratorijsku analizu evropsko žutilo je zabeleženo kod dva," ističe Mica Stajić, stručnjak za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Kako zaštititi voće od žilogriza?!

Nevolje voćarima zadaju patogeni organizmi

Ona ističe da je koštičavo voće veoma zastupljeno u Srbiji. Šljiva je naše plavo zlato i po njoj smo postali prepoznatljivi i u svetu. Kajsija je voće koje ima dobru cenu na tržištu. Njena najveća mana je što je bolesti veoma lako mogu pokositi. Breskva je sve traženija na inostranom tržištu. Otuda je izvozom ovog voća u 2017. godini ostvaren devizni priliv od čak 36 miliona evra. Ovako bogata devizna žetva podstakla je proizvođače ovog voća da još više sredstava ulažu u suzbijanje štetnih organizama koji mogu da ugroze kvalitet i bogati prinos u njihovim zasadima. 

Pored ekonomski štetnih organizama koji napadaju koštičavo voće ono može da strada i od patogenih organizama koji iziskuju poseban nadzor i svrstavaju se u red karantinskih bolesti.

Stanje i perspektiva koštičavog voća u Srbiji

Simptomi bolesti kod šljiva, kajsija i breskve 

Prve simptome bolesti evropskog žutila kod šljive i kajsije voćari na svojim voćkama mogu da prepoznaju u proleće kada se pojavljuju listići, pa tek kasnije se otvaraju cvetovi. Kod mladih voćaka prisutna je i sistemična infekcija.

"U ovo doba godine listovi su hlorotični, a kasnije su crvenkaste boje. Listovi su tvrdi i hrapavi i uvijaju se prema gore. Imaju izgled cigare, a to se posebno manifestuje kod šljive. Kod kajsije dolazi do uvijanja duž stranica lista i ima oblik trougla. Simptom uvijanja se razvija tokom leta, a najuočljiviji je u septembru. Nervi listova su u početku hlorotični, a kasnije nekrotiraju. Plodovi šljive su manji i u zrenju i imaju deformacije. Simptomi koji su prisutni na nekim granama sa godinama se šire i zahvataju celu krošnju," priča Stajićeva.

Simptomi bolesti kod breskve su, takođe, najuočljiviji na listovima gde dolazi do uvijanja, holoroze i slabije se razvijaju. Oboleli listovi se nalaze na vrhovima grana i prerano opadaju. Meso je isušeno i sa izmenjenim odnosom šećera i kiselina. Javlja se nekroza tkiva i sušenje vrhova grana i celih stabala.

Kako sprečiti monilioze koštičavog voća

Prevencija i borba protiv bolesti

Pravi izvor zaraze ove bolesti su zaražene biljke u kojima se patogen održava. Prenosi se u okviru voćnjaka i u blizini vektorala - nekim vrstama lisnih buva, a na veće udaljenosti zaraženim sadnim materijalom.

"To je neizlečiva bolest. Voćari se od nje na najefikasniji način mogu zaštititi suzbijanjem vektora, sadnjom isključivo zdravog sadnog materijala i sorti otpornijih na bolesti. Kada dođe do prvih simptoma bolesti potrebno je obaviti laboratorijsku analizu. Samo na taj način je moguće identifikovati oboljenje. Ukoliko se dokaže da je prisutna fitoplazma potrebno je obaviti uklanjanje i spaljivanje zaraženih biljaka," savetuje Stajićeva.