Koje mere za produženje faze mirovinja sprovesti u voćnjaku?

Jedan od načina koji se pokazao kao dobar kao mera koja može da pomogne da se posledice temperaturnih kolebanja tokom ovog perioda ublaže je krečenje voćnih stabala. Krečenje stabala, kako kaže stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Čačak Snežana Dragićević-Filipović obavezno se radi u jesen, ali se može primeniti u dva-tri navrata tokom jeseni i zime.

"Recept po kome se priprema krečna čorba je pet kilograma negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora, dodati vodu i staviti smesu da odstoji dva dana da bi se lepljivost povećala i tada je primeniti", kaže ovaj stručnjak

Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova i kretanje vegetacije se može odložiti za nekoliko dana. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća, pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje i kod kojih ova temperaturna kolebanja mogu i izazvati kretanje vegetacije.

Pomeriti rezidbu 

Preporuka je i da se rezidba zasada voća u ovoj godini pomeri za neki kasniji period, jer, kako savetodavac navodi, zimskom rezidbom podstičemo aktivnost voćaka i one tada postaju osetljivije na niske zimske temperature koje mogu uslediti posle ovako dugog i lepog vremena.

Kojim voćkama najviše smeta hladnoća i kako ih zaštititi zimi?

"S obzirom na to da je i jesen bila duga i jako lepa sa dosta visokim temperaturama za to doba godine, diferenciranje cvetnih pupoljaka je dugo trajalo i u takvim uslovima voćni zasadi su posebno osetljivi na nagli pad i porast temperature u narednom periodu", navodi Filipovićeva.

Podsetimo, problemi koji se javljaju kod rezidbe u zimskim mesecima nastaju najviše zbog zahlađenja, ali i zbog jakih, hladnih vetrova. Posebnu pažnju treba obratiti na temperaturu na kojoj obavljamo rezidbu, a najbolje je kada je iznad nula ºC.