Prihrana jagoda po fenofazama - najbolje rešenje za optimalne prinose

Intenzivna proizvodnja jagoda bilo da se radi na otvorenom polju ili u plasteničkoj proizvodnji zahteva adekvatan način prihrane. Agrohemijska analiza zemljišta je, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Kruševac Milan Petrović, prva mera da se utvrdi sadržaj hranljivih materija u samom zemljištu pre sadnje, a kasnije se pristupa prihrani po fenofazama.

"Korenov sistem jagode se u intenzivnoj proizvodnji razvija u relativno plitkom sloju zemljišta i da bi sama biljka bolje usvajala hranljive materije neophodno je voditi računa i o temperaturi zemljišta i temperaturi vazduha prilikom prihrane", kaže Petrović.

Takođe, kaže da svaka sorta jagoda ima svoje specifičnosti u pogledu porteba za makro ili mikro elementima. Prihrana po fenofazama je najbolji način da se dođe do oprimalnog prinosa. Pre sadnje unosi se odnos hraniva makroelemenata azota, fosfora i kalijuma 5:20:30.

Posle cvetanja - akcenat je na azotu

Nakon sadnje da bi se korenov sistem što bolje prihvatio i razvio neophodno je uneti formulaciju sa približnim sadržajem azota i kalijuma dok sadržaj fosfora treba biti na maksimumu. Sledeća fenofaza je intenzivan porast nadzemnog dela, odnosno zelene mase, i tada je biljci neophodan azot.  

"U fenofazi diferencije cvetova unosimo podjednak sadržaj azota, fosfora i kalijuma. Kada je cvetanje završeno i kada dođe do formiranja plodova, tada se akcenat ponovo daje azotu da bi sami plodovi imali adekatnu krupnoću, odnosno planiranu količinu prinosa po jedinici površine", kaže ovaj stručnjak.

Uzgoj jagoda: Kako do većeg prinosa?

Pred početak berbe odnos makro elemenata treba da bude 9:12:36. Kada krene intenzivna berba i sve do kraja berbe odnos hraniva treba da bude jedna trećina azota,dve trećine kalijuma dok sadržaj fosfora treba svesti na najmanju moguću meru.

Nedostaci minerala

Podsetimo, pregledom možemo utvrditi u kakvom su stanju jagode i da li su dovoljno snabdevene hranivima. Veoma često na usevu u početnim fazama rasta susrećemo hlorozu najmlađih listova izazvanu nedostatkom gvožđa. Ljubičasti listovi kada je vreme hladno pokazuju da nema dovoljno fosfora koji postaje neaktivan usled vremenskih prilika čak i kada ga ima dovoljno u zemljištu.

Može doći i do hloroze izazvane nedostatkom magnezijuma koji ima karakteristične simptome. Na starom lišću lisne nerve ostaju zelene dok površina lista između nerava postaje žuto obojena. Drugi termin kada se javljaju hloroze je intenzivan porast plodova. Nedostatak kalijuma se uočava na najstarijem lišću u vidu hlorotičnih i nekrotičnih pega. List se uvija prema unutra.