Uklanjanjem svih cvetnih pupoljaka omogućavamo žbunu da nesmetano raste i u jesen ima adekvatnu vegetativnu masu i proizvede više cvetnih pupoljaka.
Rezidba borovnice se mora sprovoditi svake godine počev od momenta sadnje biljke. Posebno je važna rezidba tokom prvih godina, sa ciljem da se podstakne prijem i porast biljaka. Najmanje dve do tri godine nakon sadnje, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Mladenovac Radmila Koprivica, biljkama borovnice ne bi trebalo dozvoliti da plodonose.
Cvetovi i plodovi borovnice crpe značajnu energiju od biljke i prinos plodova u idućim godinama može da bude značajno smanjen, prvenstveno zbog lošeg razvoja biljaka koje postaju zakržljale.
Cilj je da se potpuno izbegne plodonošenje. Uklanjanjem svih cvetnih pupoljaka omogućavamo žbunu da nesmetano raste i u jesen ima adekvatnu vegetativnu masu i proizvede više cvetnih pupoljaka.
"Kako bi se to postiglo, preporuka je da se cvetni pupoljci na posađenim i mladim biljkama uklone pre cvetanja. Možem da ih uklonimo na dva načina - rezidbom, cvetni pupoljci kod borovnice su smešteni u vršnom delu jednogodišnjih prirasta, te njihovim prikraćivanjem za jednu trećinu do jednu polovinu uklanjamo cvetne pupoljke ili otkidanjem rukom", kaže savetodavac i dodaje da je jedna od čestih grešaka proizvođača neprimenjivanje ove mere, čime rizikuju da dođe do velikog zaostatka u razvoju novoposađenje biljke.
Potrebno je ukloniti sve priraste koji leže na zemlji, slabe i one koji se ukrštaju. Ostaviti najzdravije, velike uspravne izdanke.
"Kako bi pravilno izveli rezidbu potrebno je da znamo da imamo dve vrste jednogodišnjih prirasta u grmu borovnice i to one koji se razvijaju odozdo i koji za jednu vegetacionu godinu mogu da izrastu i do jedan metar, i one koji su na grmu i nose rodne pupoljke na svojim vrhovima", kaže stručnjak za voćarstvo i dodaje da su nam u prvim godinama potrebniji ovi koji rastu iz baze, jer trebamo da formiramo žbun i ujednačimo vegetativni i generativni prirast.
Letnja rezidba borovnica - očistite donje grane i unutrašnjost krošnje
Biljkama se u drugoj godini može dozvoliti da plodonose, međutim još uvek nam je cilj podstaknuti vegetativni rast koji će graditi strukturu žbuna za naredne godine.
"U trećoj godini grm je dobro razvijen i sposoban da proizvodi značajan prinos, ali se i ove godine preporučuje uklanjanje 40 do 50 odsto cvetnih pupoljaka. Ove godine počinjemo i sa odabirom novih izdanaka koji će zameniti stare."
Podsetimo, kako je rekao voćar iz Duvaništa Aleksandar Leko, da je ova biljka kao sportista i da treba da igra sledećih 10 sezona, a ne da je iscrpimo u prvoj da se ispovređuje, pa da ne može da postiže rezultate iduće godine.
Orezivanje mladih sadnica omogućava pravilno formiranje žbuna borovnice.
"Jedan žbun treba da ima od tri do pet glavnih grana koje nose rod. One se orezuju tako da celom svojom dužinom imaju dvogodišnje grane sa pupoljcima. Treba znati da jedan cvetni pupoljak ima osam do 12 cvetova u grozdu, te jedna grančica sa četiri-pet takvih pupoljaka daje potencijal za 50 do 70 plodova po dva grama, što je 100 do 140 grama plodova", kaže Koprivica.
Navodi i da ne smemo da zanemarimo zelenu rezidbu. Jedan od najvažnijih zahvata kod nje je pinciranje ovogodišnjeg prirasta u cilju njegovog razgranjenja. Novi prirast koji se razvija iz baze biljke generalno ostaje nerazgranat i svi dalji intervali rasta polaze iz jednog vegetativnog pupoljka. Rezultat toga je manji broj prirasta koji nose cvetne pupoljke.
Po pravilu, kaže, rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob. Oštra rezidba borovnice se ne preporučuje, osim u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji daju krupnije plodove i veći prinos.
"Veoma je bitno da prilikom rezidbe redovno vršimo i dezinfekciju alata kojim režemo", kaže ovaj stručnjak i dodaje da se značaj ove mere ogleda u tome što se redovnim orezivanjem reguliše provetravanje, prinos, kvalitet plodova i vreme sazrevanja.
Izvori
Tagovi
Autor
