Uzrok mogu biti bolesti, ali uglavnom je reč o osiromašenoj ishrani, odnosno, o nedostatku pojedinih hranljivih elemenata u zemljištu.
Često se dešava da listovi jednogodišnjih i višegodišnjih gajenih biljaka u toku vegetacije žute, iako nije period suše. Ta neželjena promena boje na lišću naziva se hloroza. Žutilo lišća može da bude izazvano bolestima, ali najčešći je uzrok nedostatak neophodnih elemenata u ishrani biljaka i njihova nemogućnost da iz zemljišta crpe i usvajaju pojedine mikro i makro elemente.
Ako biljkama nedostaje makroelement azot, donje lišće počinje da žuti, ali se širenje žućenja zaustavlja dodavanjem azotnog đubriva u granulama, u zemljištu ili folijarno, preko lista. Pri nedostatku magnezijuma, takođe žuti donje lišće, između sprovodnih sudova i uvrće se ka zemljištu.
Ako je poljoprivredno zemljište zbijeno i sa nedovoljno humusa, na ratarskim usevima lišće žuti a sprovodni sudovi su zeleni i neznatno deblji. To uzrokuje i redukciju mangana i on postaje nepristupačan za biljke. Ovaj nedostatak otklanja se tečnim đubrivima na bazi mangana folijarnom primenom - preko lista.
Ipak, sadržaj mangana u dovoljnim količinama najbolje je održavati đubrenjem zemljišta stajnjakom. Na taj način bi prirodna dinamika razlaganja mangana bila harmonična i obezbeđivala bi biljkama dovoljno elemenata u pristupačnom obliku za usvajanje.
Karbonantnim zemljištima intenzivno đubrenim fosforom nedostaje cink. Na voćarskim plantažama mogu da se uoče oaze od desetak kvadratnih metara na kojima su biljke zaostale u porastu. Usled nedostatka ovog elementa, na biljkama se razvijaju rozete, odnosno manji broj sitnijih i svetlih listova. Za zaustavljanje ovog procesa neophodna je primena tečnih đubriva na bazi cinka.
Žutilo lišća, odnosno hlorozu, u našim voćnjacima najčešće uzrokuje nedostatak gvožđa u biljkama. Znaci manjka gvožđa prvo se javljaju na najmlađim listovima. "Samo oko nervature lista zapažaju se tada zelena polja dok ostali delovi lista postaju svetlozeleni ili žuti. Za gvožđe je inače karakteristično da nije mobilno i transportuje se iz starijih u mlađe listove. Zbog toga su znaci hloroze mnogo izraženiji na mlađim listovima", objašnjava diplomirani inženjer voćarstva, Aleksandar Antić iz Kruševca.
Međutim, treba znati da žutilo lišća najčešće nije izazvano samo nedostatkom jednog nego je posledica manjka više elemenata. Zbog toga se dobri rezultati u sprečavanju hloroze postižu folijarnom primenom tečnih đubriva koja sadrže ukupan kompleks mikroelemenata.
Kako pravilno uzeti uzorak zemljišta za agrohemijsku analizu?
Za utvđivanje tačnog uzroka hloroze najsigurnije je u naučnim institucijama obaviti analizu lišća i biljaka i na osnovu preporuke stručnjaka primeniti odgovarajući tretman sa pojedinim mikroelementima.
Tagovi
Autor
