Kako u kućnim uslovima da napravite klice iz semena za ishranu?

Mnogi tvrde da je makrobiotička ishrana jedna od najzdravijih, jer se tu podrazumeva konzumiranje klica različitih vrsta mahunarki, žitarica, košunjavog voća, povrća i voća. Naučno je dokazano da klice semenki zapravo predstavljaju životnu energiju, jer su klice pune enzima i vitamina i predstavljaju jednu od najvrednijih vrsta hrane, jer se veoma lako vare i daju organizmu zdravlje i energiju.

Klice - sveža hrana u zimskim mesecima

Sve vredne i hranljive materije se nalaze zapravo u suvom zrnu, a reč je o aminokiselinama, prostim ugljenim hidratima, skrobu i masnim kiselinama. 

Klice - do pola svarena hrana?

Da li znate da toku klijanja semena dolazi, u najmanju ruku, do čudesne promene, jer enzimi koje sadrži seme se aktiviraju i razgrađuju na proteine, masti i ugljene hidrate, što je zapravo rezervisano za rast biljke? Zbog toga se smatra da su klice već 'do pola svarena hrana', pošto se vrlo lako apsorbuju u organizmu. 

Ljudi koji konzumiraju klice obezbeđuju sebi sve nutrijente, a pored toga štede i svoju energiju koja se troši tokom varenja hrane. Sem toga, u semenkama se u vreme klijanja povećava i sadržaj mikroelemenata, vitamina i antioksidanata, pa zato klice predstavljaju idealan dodatak salatama i jelima, jer sadrže maksimalan broj hranljivih materija.

Proklijala zrna jačaju imunitet, pospešuju izbacivanje toksina, sprečavaju razne upalne procese i prehladu, a osim toga mogu poprilično da uspore procese starenja. One takođe poboljšavaju metabolizam. Preporučuju se svima, a posebno starijim ljudima, deci i  trudnicama, kao i osobama koje imaju težak fizički posao.

Prednosti sočiva, kao alternativne biljne vrste

Klice možete naći u svakom bolje snabdevenom marketu, ali klijanje u kući je jeftinije i ima mnogo više prednosti. Ukoliko imate ili kupujete organske proizvode i iz njih pravite klice, bićete sigurni u njihov kvalitet. Ukoliko želite da samo 'klijate', najbolje bi bilo da to budu razne vrste semenki, žitarica, orašastih plodova ili mahunarki. To može da bude pšenica, lucerka, spelta, raž, azuki ili mungo pasulj, leblebija, zatim idealne su i semenke rukole i rotkve, ovas, ječam, heljda, grašak, kinoa ili susam.

Ukoliko kupujete semenje za klijanje, povedite računa o tome da zrna budu cela bez tragova gljivica i bez fleka. Takođe bitno je da nisu vlažna, ali ni presušena. Kada nabavite to što vam treba, ne dozvolite da se ubuđavi, već odmah u akciju.

Kako 'klijati'?

Ukoliko nemate klijalnike za tu svrhu, može da posluži i tegla zapremine od 0,5 do tri litra, a umesto poklopca koristite gazu ili pelenu sa gumicom. Princip klijanja svih semenki i žitarica je isti, samo se razlikuje vreme nakon kog će proklijati.

Uzmite jednu do dve kašike semenki, dobro ih isperite, zatim stavite u teglu i prelijte pijaćom vodom sobne temperature, s tim da vode bude dva do tri puta više u odnosu na semenke. Poklopite teglu gazom i fiksirajte je gumicom. Bilo bi poželjno da ovo radite uveče, jer je prosečni period potapanja semenki između osam i 12 sati. 
Ujutru prospite vodu, pa ih opet isperite vodom, kroz gazu, koju ne skidate.

Uspešno uzgojili stabla urme iz Isusovog vremena - iz semena starog 2.000 godina

Nakon potapanja, seme se budi i u njemu se pokreću procesi rasta. Ispirajte vaše semenke najmanje dva puta dnevno, a možete i više (do četiri) dok ne proklijaju.

Kada počnu da klijaju, nastavite sa istim ispitranjem, s tim što nakon ispiranja treba da okrenite teglu i da je ostavite pod uglom oko 45 stepeni, kako bi se višak vode cedio i kako bi ostao prostor za vazduh i u tegli koja stvara "efekat staklene bašte". 

Ukoliko odlučite da pravite svoje klice, nemojte da vas 'mrzi' da ispirate, pošto redovno ispiranje daje optimalnu vlažnost semenki, te uklanja i neke opasnosti poput štetnih mikroorganizama, gljivica, ali i nagomilanih materija u semenju, poput pesticida ili onoga što je nakupilo iz zagađenja u zemlji i vazduhu.

Klijanje na tanjiru

Drugi način koji možete da primenjujete jeste klijanje je na tanjiru. Nakon što ste potopili i isprali semekne, rasporedite ih po tanjiru i pokrijte ih gazom. Najmanje dva puta na dan ispirajte zrna kroz sito, i ne zaboravite da s vremena na vreme poprskate gazu vodom. Semena moraju da su mokra, ali ne previše, jer jako vlažna semena dovode do pojave gljivica.

Kres salata: Lisnato povrće koje možete jesti 15 dana nakon setve

Za oba načina klijanja u proseku je potrebno od dva do pet dana, zavisno od vrste zrnevlja. Drugog ili trećeg dana, uočićete malo belo korenje, a zatim i bledo-zelene klice. Kada klice budu imale dužinu od tri do pet centimetra ili kada se pojave zeleni listići, potpuno su spremne za upotrebu. Ipak, njih možete da jedete u bilo kojoj fazi klijanja.

Konzumirajte klice bez termičke obrade

Pre nego što počnete da ih jedete, obavezno ih isperite u vodi. Možete i ne morate da uklonite ljuske od semenki, a to ćete uraditi tako što ćete mešati klice u vodi sve dok sve ljuske ne isplivaju na površinu. Kako u potpunosti iskoristili lekovita svojstva klica, konzumirajte ih sveže, bez termičke obrade.

Klice značajno povećavaju hranljivu vrednost svakog jela. Možete ih dodavati u salate, čorbe, kaše, glavna jela, smutijee, kao dodatak sendvičima. Jedan od najlakših načina je da ih izblendate zajedno sa voćem, povrćem i zelenišem. U zavisnosti iz kog semena su dobijene, klice mogu da imaju od blažeg, do jačeg ukusa i arome, dok su neke potpuno neutralne. Ne bi trebalo da ih koristite sa mlečnim proizvodima, jer će doći do nadimanja i stvaranja gasova.

Rotkvice su šuplje, drvenaste, gorke - najčešći problemi uzgoja i kako ih rešiti?

Klice od rotkve imaju ljutkast ukus, klice suncokreta su lepe i sočne, a lucerke imaju blag ukus. Klice čuvajte u zatvorenoj tegli u frižideru u proseku dva do pet dana, a poželjno je i da ih ispirate jednom dnevno.