• Sezonski radnici
  • 31.07.2020. 15:00
  • Njemačka

U Nemačku nikad više, ni na odmor! Sezonci razočarani i u strahu od represije

Neplaćeni prekovremeni sati, prljavi smeštajni kapaciteti, nepostojanje mera protiv virusa korona - samo su deo uslova u kojima rade istočnoevropski radnici zaposleni u nemačkim fabrikama, na imanjima i poljima.

Foto: Depositphotos/woodkern (ilustracija)
  • 582
  • 29
  • 0

"Nikad više neću doći u Nemačku. Ni na odmor, ni u posetu. Ni po koju cenu!", reči su Rumunke Mariane Koste koja je dva meseca radila na jednom bavarskom imanju. Za Deutsche Welle je otkrila kako više od toga nije izdržala jer prekovremeni sati nisu bili plaćeni, smeštajni kapaciteti su bili prljavi, zaštitne mere protiv korone nisu postojale.

"Nisam htela da prihvatim da nas osmoro spava u jednoj sobi, da osam ljudi deli jedno kupatilo, a 30 jednu kuhinju", priča ova sezonska radnica. 

Njih 15 u mini-busu sa osam sedišta

Prepričava kako su se na polje svako jutro vozili mini-busom sa osam sedišta, što ne bi bio problem da nije bilo njih 14 ili 15 osoba. Odlazili su ujutro, vraćali se uveče. 

Nije Marian jedina. Podsetimo, još u maju smo pisali u kako teškim uslovima, u mesnoj industriji, rade rumunski građani. Radnici su smešteni u montažne kućice koje su blizu jedna drugoj pa mere socijalne distance ne mogu da se poštuju. 

Pre mesec dana je u fabrici Tenis, u jednoj od najvećih klanica i fabrika za preradu svinjskog mesa u Nemačkoj, u gradu Giterslou virus tako buknuo da je bilo zaraženo 1.500 radnika zbog čega je oko 600.000 ljudi stavljeno u karantin. Fabrika je tada zatvorena, da bi je otvorili tri sedmice kasnije i pooštrili mere, odnosno uveli novi higijenski režim. 

Nakon apela Udruženja uzgajivača svinja, otvorena fabrika Tenis - koje mere su preduzeli?

Upravo o Tenisu za DW priča Aleks B. koji želi da bude anoniman jer se boji mogućih represija.

"Oni su nam krali radne sate. Umesto osam sati, plus 45 minuta pauze, radili smo i po deset do 13 sati dnevno. I nakon toga si gotov, pa i psihički". Kad kaže "oni", ne misli na Tenis, nego posredničko preduzeće za inostrane radnike. Ova vrsta radnika nije zaposlena pod istim uslovima pod kojima rade zaposleni klanice nego pod uslovima kooperanata koji snose odgovornost za radne uslove. 

Većina njih nije plaćena na osnovu odrađenog radnog vremena, već po unapred definisanom učinku što nije moguće obaviti unutar osam sati. To je sistem izrabljivanja, kaže Aleks B. dodajući da ko protiv tog sistema protestuje, brzo ostane bez posla jer nemačka pravila rada u tim uslovima ne vrede.

Da nije bilo virusa korona, šira javnost možda nikada ne bi saznala u kakvim nehumanim uslovima žive i rade radnici iz istočnoevropskih zemalja. Svesni su toga i nemački zvaničnici pa tako savezni ministar rada, Hubertus Hajl komentariše kako je korona poput lupe. "Zbog nje vidimo i stvari koje već i ranije nisu bile u redu", rekao je na konferenciji za novinare u Berlinu.

Kontrola nema nikakve svrhe jer je najavljena?

Šta je sa kontrolom? Navodno je sistem podizvođača i posrednika, koji su često zemljaci istočnoevropskih radnika, poput netransparentne mreže koju je teško kontrolisati. Teoretski, kontrola postoji o čemu za DW govori Marius Hanganu iz pojekta "Faire Mobilität" ("Poštena mobilnost"). On je rođeni Rumun i po nalogu udruženja nemačkih sindikata savetuje sezonske radnike iz jugoistočne Evrope. 

Ističe da je za proveru uslova zadužena nemačka carina, odnosno Zavod za javno zdravstvo. Ističe da kontrole ne prolaze uvek uspešno, a kao primer navodi Bavarsku:

"Tri kontrole od strane carine su bile unapred najavljene. Zanimljivo je da i kod jedne takve institucije kao što je carina postoji curenje ove vrste informacija, odnosno da i tamo ima krtica."

Dodaje kako to nema veze sa regionalnom direkcijom carine, već sa višim nivoima upravljanja, na kojima se sve te informacije i prikupljaju.

DW je tražio izjave od Generalne uprave carine, o tome da li su im poznati slučajevi da je neko najavio kontrolu od strane carinika. Kratak odgovor je glasio kako o tome nemaju nikakva saznanja. 

Ko će da im kolje stoku u klanicama?

Kako kažu, u svakom zlu postoji i neko dobro, pa je tako i vest o porastu broja slučajeva zaraze virusom korona na seoskim imanjima i u klanicama političare naterala na donošenje određenih mera. Tako će od 1. januara 2021. klanje i obradu mesa moći da obavljaju samo zaposleni fabrike. Takvi poslovi više neće biti dozvoljeni radnicima koji rade na određeno, odnosno privremeno. Visina novčanih kazni za one koji budu kršili ta pravila biće 30.000 evra, odlučila je nemačka vlada u maju. 

Nemačka zabranjuje ugovor o ustupanju zaposlenih u klanicama

Ministar Hajl je predložio nacrt zakona o kom bi trebalo da se raspravlja u Bundestagu nakon parlamentarne letnje pauze, a vezan je upravo za klanice. Hajl kaže da imaju i druga područja u kojima se radi o kontroli zaštite na radu.

"Mi ćemo pooštriti obvezujuća pravila, kako bismo mogli intenzivnije da nadziremo ugrožena područja", bio je ministrov odgovor na pitanje DW-a.

Najnoviji slučaj i aktualno žarište virusa SARS-CoV-2 je na poljoprivrednom imanju u Mamingu (kod Straumbinga, Bavarska) gde je više od 170, od ukupno 500 radnika, pozitivno na COVID-19. Celokupno imanje je  stavljeno u karantin. Većina radnika je iz Rumunije, a nekolicina iz Bugarske, Mađarske i Ukrajine. 

Sve radnike testirati na koronu

Bavarski premijer Markus Zeder je u ponedeljak zatražio oštrije kontrole "tokom dana i noći", a pored toga, one bi trebalo da budu nenajavljene. U slučaju kršenja važećih pravila higijene, kazne bi trebalo da budu povećane sa sadašnjih 5.000 na 25.000 evra. Zeder smatra kako bi sezonski radnici u toj saveznoj pokrajini trebalo da budu testirani na koronu. Nije isključio ni lockdown za kompletnu regiju u kojoj se nalazi to imanje.

Treba podsetiti kako Nemačka nije jedina država EU čiji radnici rade u ovakvim uslovima. U Španiji na sezonski posao branja jagoda dolaze radnice iz Maroka. I tokom pandemije virusa korona utvrđene su nepravilnosti i kršenje njihovih ljudskih prava. 

Prisiljene da beru jagode u lošim uslovima jer su pogrešno informisane?

A tu su i slučajevi iz Francuske i Grčke gde radnici, najčešće migranti, u vinogradima i na plantažama voća takođe rade za vrlo nisku nadnicu u neodgovarajućim uslovima. 


Tagovi

Nemačka Korona virus Nehumani uslovi Gastarbajteri Prava radnika


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.