Uz elektronsku prijavu sezoncima i osiguranje

Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počeo je da se primenjuje u januaru 2019. godine i trebalo bi da promeni radni status mnogih koji su do sada bili u sivoj zoni.

Procenjuje se da je u poljoprivredi angažovano od 60.000 do 80.000 sezonskih radnika, a praksa je pokazala da čak 95 odsto njih radi na crno.

"Radnici koji se angažuje na sezonskim poslovima i stiču prava na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, koja u prethodnom periodu nisu imali. Donošenjem ovog zakona sistem je prilično uređen, a postupak prijave i odjave tih radnika pojednostavljen. Ne postoji više prijava bilo kom organu u papirnoj formi, već isključivo elektronskim putem preko portala www.sezonskiradnici.gov.rs," objašnjava načelnik Poreske uprave Dragan Agatunović.

Od 7. januara počinje elektronsko prijavljivanje sezonskih radnika

Do prijave nekoliko klikova mišem

Procedura ne zahteva ugovor na papiru, već samo JMBG sezonskog radnika. Osim tog podatka, poslodavci moraju označiti vrstu posla, bilo da je reč o branju, sadnji, orezivanju ili drugom, kao i da u kalendaru izaberu dan ili više dana tokom kojih će raditi. Na sezonskim poslovima mogu da budu angažovani zaposleni, penzioneri, maloletnici od 16 godina, kao i nezaposleni i primaoci socijalne pomoći koji pritom ne gube prava na naknade koje su dotad primali.

"Zakon propisuje da isti sezonski radnik kod jednog poslodavca maksimalno može biti angažovan 120 dana u kalendarskoj godini. Takođe, postoji drugo ograničenje koje kaže da poslodavac ne može angažovati više sezonskih radnika u periodu od 180 dana u toku jedne kalendarske godine. Ukoliko ima potrebe za angažovanjem dodatne radne snage to može na osnovu drugih vrsta radnog angažovanja - po osnovu ugovora na određeno ili neodređeno vreme," pojašnjava Agatunović.

Sezonski radnik koji radi osam sati dnevno ili duže ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta, a njegovo radno vreme ne sme biti duže od 12 sati dnevno.

Poslodavac je dužan da angažovanje sezonskog radnika prijavi najkasnije prvog dana angažovanja u kalendarskom mesecu do 10 sati pre podne, odnosno u periodu između 13 i 15 sati za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni.

Jagma za sezoncima - nedostatak radnika

Po sezoncu državi 303 dinara dnevno

Na dobitku su svi, pa čak i poslodavci, jer je izdatak za porez i doprinose niži za čak trećinu u odnosu na prethodni model i iznosi 303 dinara dnevno.

Među onima koji pozdravljaju primenu ovog zakona i uvođenje modernih trendova je i Laslo Friš iz Bečeja, čije se poljoprivredno gazdinstvo bavi povrtarstvom, a u proseku angažuje od 15 do 50 sezonskih radnika, u zavisnosti od poslova koji se rade, godišnjeg doba, vremenskih uslova.

"Posmatrajući našu sredinu i ljude koje rade u poljoprivredi, dolazimo do činjenice da ima mnogo starijih domaćinstava, kao i da među radnicima ima onih koji nisu završavali škole. Verovatno će biti problema u pogledu samog korišćenja tog sistema. Međutim, kad-tad se moramo prihvatiti tog izazova i verovatno će praksa dati odgovore na ta pitanja koja se sada čine problematičnim. Predstoji jedan prelazni period tokom kojeg moramo to naučiti i sprovesti u delo, ali optimističan sam," kaže Friš.  

Usmeni dogovor sa gazdom (ne)dovoljna garancija za sezonske radnike

Međutim, zbog nedostatka radne snage i pooštravanja zakonskih propisa poljoprivredno gazdinstvo Friš u proteklom periodu bilo je primorano da se većim delom okrene upotrebi mehanizacije.

"Rešenje vidimo u tome da kad god možemo da kupimo mašine i na taj način zamenimo ljudski rad jer ćemo jedino tako moći da opstanemo. Sezonce ćemo koristiti samo u slučajevima kada nema drugog rešenja", iskren je Laslo Friš.

Iz Poreske uprave najavljuju da je trenutno u fazi formiranje servisnih centara pri lokalnim samoupravama koji će pružati pomoć poslodavcima, a osim internet portala uskoro bi trebalo da im na raspolaganju bude i mobilna aplikacija.