• Višegodišnje povrće
  • 08.01.2020. 14:00

Posadite višegodišnje povrće u bašti i berite ga i do 20 godina

Uzgajanjem višegodišnjeg povrća smanjićemo troškove setve, olakšati rad u bašti i obezbediti sveže povrće koje će nam obogatiti trpezu.

Foto: Depositphotos/photodesign
  • 1.763
  • 87
  • 0

Većina vrsta povrća su jednogodišnje biljke i potrebno je svakog proleća da ih ponovo sejemo. Međutim, postoje povrtne i druge biljne vrste koje će vam olakšati rad u bašti i omogućiti da izbegnete setvu svake godine. Reč je o višegodišnjem povrću, začinima, ali i drugom bilju koje možemo uzgajati u našim baštama.

Zašto uzgajati višegodišnje povrće?

Kako bi sebi olakšali rad i smanjili troškove uzgajanja povrća, možemo se opredeliti da posadimo višegodišnje povrće. Osim što ćemo izbeći uzgajanje rasada ili setvu svakog proleća, ove biljke su često i prvo povrće koje beremo u sezoni.

Jednom kada ih posadimo, one će nas kroz niz godina snabdevati svežim i zdravim povrćem. Takođe, ove vrste su manje zahtevne u pogledu uzgajanja kao što je to slučaj s jednogodišnjim povrtnim vrstama, manje su podložne napadu štetočina i pojavi oboljenja.

Većina baštovana će pomisliti na artičoku, šparglu i rabarbaru. Ove višegodišnje vrste se najčešće uzgajaju u našim baštama  

Artičoka na istom mestu tri do šest godina

Ova dekorativna povrtna vrsta, osim što se koristi u gastronomiji pronašla je svoje mesto i u narodnoj medicini. Tokom zime se treba zaštititi od hladnoće. Uzgaja se zbog cvetova koji se beru pre nego što se rascvetaju.

Saveti za uzgajanje artičoke - povrća bogova

Uzgaja se setvom semena ili sadnjom sadnica koje uzimamo od starijih biljaka. Ukoliko se seje seme artičoke, setvu je najbolje početi u februaru. Ukoliko uzimamo sadnice sa starijih biljaka ostavimo dva snažna izdanka, a ostale uklonimo. Najsnažnije izdanke već u martu posadimo u saksije i negujemo na toplom mestu. Sadnja na otvorenom se obavlja kada prođe opasnost od kasnog prolećnog mraza. Na ovaj način mlade biljke će dati cvetove u godini sadnje.

Artičoka se može sejati i direktno u bašti, tokom aprila, ali će procvetati tek sledeće godine. Na istom mestu ostaje od tri do šest godina.

Špargla može da živi i do 20 godina

Za sadnju špargle se koriste jednogodišnje ili dvogodišnje špargle, ali sadnice možemo i sami da uzgajamo iz semena. Jednogodišnje sadnice se lako ukorene i brzo nastavljaju sa rastom, ali je potrebno sačekati tri godine do prve berbe. Iz tog razloga se češće koriste dvogodišnje sadnice.

Najčešći način proizvodnje špargle je rasad - pripremite zemljište na vreme

Prva berba ne treba biti intenzivna. Ukoliko uklonimo sve ili veći broj izdanaka biljka neće moći da se razvije i uginuće.

Špargla na istom mestu ostaje petnaest godina, a uz dobru negu jedna biljka može da živi i 20 godina.

Rabarbara se češće uzgaja deljenjem korena

Ova povrtna vrsta je veoma popularna u svetu poslastica. Od nje se pripremaju kompoti, džemovi, želei, marmelade, sokovi, pite, kolači, torte.

I rabarbara se može uzgajati iz semena i deljenjem korena. Češće se uzgaja deljenjem korena.

Rano proleće je vreme za sadnju rabarbare - oprez sa deljenjem korena

Treba je okopavati i pođubriti organskim đubrivima svake godine. Biljka može da poživi deset godina i da nas obraduje svojim lisnim drškama koje se koriste u gastronomiji. Od lišća možemo pripremiti biljni insekticid za zaštitu drugog bilja.

Čičoka ili jerusalimska artičoka

Čičoka se uzgaja zbog malih gomolja. Spada u grupu dvogodišnjih biljaka. Zbog opasnosti od izmrzavanja svake jeseni se krtole čičoke iskopavaju. Ona je posebno cenjena kod dijabetičara.

Lekovito bilje, začini

Osim navedenih vrsta mogu se uzgajati i razne druge biljke, povrće, lekovito i začinsko bilje.

Jagodičasti spanać, menta, matičnjak, morski kelj, višegodišnji luk, majčina dušica, ren, pitomo zelje, origano, timijan, ružmarin, kadulja, lavanda su neke od mnogobrojnih višegodišnjih vrsta koje možete uzgajati godinama.

Iskusniji baštovani ostavljaju preko zime nekoliko biljaka celera i peršuna. Ukoliko je zima blaga ili ako ih ostavimo u plasteniku imaćemo preko cele zime sveže lišće. Kada celer i peršun ostavimo na otvorenom polju, u bašti, ove biljke će prve krenuti sa vegetacijom i njih ćemo prvo ubrati. Ne moramo ih ostaviti da odu u seme, već ih kad berba lišća završi, kada se formira stablo, možemo izvaditi i na taj način dobijamo prostor za setvu neke druge vrste.


Tagovi

Višegodišnje povrće Uzgoj šparoge Uzgoj artičoke Uzgoj rabarbare Začinsko bilje


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.