• Setva povrća
  • 16.02.2020. 18:00

Rana setva povrća na otvorenom - od luka do rotkvice

Vreme je za ranu setvu mrkve, peršuna, luka, graška, spanaća, blitve i rotkvice. Ako se temperature mnogo spuste, biljke posejane na otvorenom treba zaštiti agrotekstilnom folijom.

Foto: Depositphotos/StockSeller
  • 473
  • 24
  • 0

S obzirom na temperature, setva i sadnja ranog povrća već se može obaviti. Zavisno od vremenskih prilika i stanja zemljišta, već sledeće nedelje možete posaditi luk te posejati šargarepu, peršun, grašak, blitvu i rotkivcu. 

Ako se temperature mnogo spuste, biljke posejane na otvorenom treba zaštiti agrotekstilnom folijom. Ona zadržava topliji vazduh uz zemlju i sprečava isparavanje vode te tako stvara pogodnu mikroklimu koja utiče na brži rast biljke. Na tržištu postoji više trgovačkih naziva za agrotekstil, a to su agril, lutrasil i kovertin.

Zaštitite povrće pomoću agrotekstilnih folija

Luk na isto mesto tek četvrte godine

Luk (Allium cepa) se isključivo uzgaja zbog lukovice koja tokom proletnjeg razdoblja stvara tzv. lažnu stabljiku sa lišćem i kao takav je poznat pod nazivom mladi luk. On se sadi na osunčana ili delomično osunčana mesta jer ne podnosi potpunu senku i to u plodno, propusno tlo slabo kisele do neutralne pH rekcije. Luk se na isto mesto sadi tek četvrte godine, a najbolje posle kultura nađubrenih stajnjakom. Dobri predusevi su kupus, šargarepa, grašak, pasulj i tikvice. Setvu treba obaviti što ranije u proleće, čim to vremenske prilike dozvole jer rana setva pogoduje dobrom rastu i formiranju glavica kao i izbegavanju bolesti i štetočina. 

Vreme je za sadnju crvenog luka!

Optimalne temperature za rast i razvoj su od 12 do 25°C, a odlikuje se i dobrom otpornošću na niske temperature. Minimalna temperatura za klijanje i nicanje je od 2 do 3°C. Prilikom sadnje luka treba paziti da ne bude već proklijao, a sadi se na dubinu od dva centimetra i to najčešće u redove. Prilikom setve treba obratiti pažnju na razmake pa se ne preporučuje da se luk sadi na razmak od 10-ak cm. Može i gušće, ali se tada razređuje tokom proleća. Budući da luk ima vrlo plitak koren biljci treba omogućiti umereno vlažno tlo na dubini do 20 cm.

Šargarepa i peršun traže tlo rastresite strukutre

Šargarepi (Daucus carota) i peršunu (Petroselinum crispum) odgovara blago kiselo do neutralno zemljište, pH rekacije od 5.5 do 7. Za setvu treba dobro pripremiti tlo kako bi bilo rastresite strukture, da bi koren mogao što bolje rasti da ne dođe do njegovog deformirasanja. Kao prethodni usev najbolje im odgovaraju vrste povrća đubrene stajnjakom, poput paprike, krompira, kupusa i graška. Važno im je osigurati dovoljno vlage tokom rasta i razvoja jer bi se u suprotnom njihov kvalitet mogao smanjiti (nepravilan rast, pucanje korena).

Kako pravilno uzgajati peršun?

Mogu se sejati već od ranog proleća, obično početkom marta pa sve do polovine maja. Potrebno im je dosta svetla za rast i razvoj, a budući da seme sporo klija temperature od pet do osam stepeni su dovoljne za nicanje. Optimalne su one od 18 do 20°C. Mlade biljke šargarepe posle nicanja dobro podnose niske temperature i do -5°C, a peršuna i do -10°C. Razmak između redova je 30-40 cm, a u redu dva do tri, dok je dubina sjtve 1,5 do dva centimetra.

Grašak posejati do sredine marta

Grašak (Pisum sativum) treba posejati što ranije, već pred kraj februara ili početkom marta zavisno od područja uzgoja. Ne preporučuje se uzgajati ga na istoj površini najmanje četiri godine. Ranija setva je poželjna jer grašak pokrije tlo i smanji mogućnost zakorovljenosti, a i vegetacija završi do sušnog razdoblja. Grašak niče pri temperaturi od četiri do šest stepeni, a idealne su one od 16 do 18°C. Za vreme cvetanja temperature bi trebale biti od 18 do 20°C, a za razvoj mahuna 20 do 22°.

Grašak možete da sejete već krajem marta

Seje se na dubinu četiri do šest centimetra na težim zemljištima, a na lakšim i peskovitim dva centimetra dublje. Setva se obavlja u trake s razmakom između njih od 60 cm. Kod visokih kultivara između redova postavlja se potpora, a u tu svrhu mogu poslužiti grane ili se pak postavlja plastična mreža na kolčeve. Seje se 80-100 klijavih zrna na m2, a setvu treba obaviti do sredine marta. Što je kasnija setva ili što je gora priprema tla, seju se više norme po jedinici površine. Za dobar prinos i kvalitet zrna potrebno je od 200 do 400 mm padavina. Nedostatak vode može uticati na opadanje cveta i slabu oplodnju, čime se smanjuje prinos i narušava njegov kvalitet.

Spanać i blitvu uzgajati nakon kupusnjača, krastavaca ili paradajza

Setva blitve (Beta vulgaris) i spanaća (Spinacia oleracea) se ne radi na površini na kojoj je prethodne godine bila zasejana ista kultura, već je obavezno provoditi plodored kako se u zemlji ne bi zadržale bolesti ili namnožili štetnici. Zbog toga je blitvu i spanać najbolje sejati i uzgajati nakon kupušnjača, krastavaca ili paradjza. Tla za obe vrste trebaju biti propusna, strukturna i pH reakcije oko šest.

Koji spanać uzgajate? Obični, novozelandski ili malabarski

Spanać je kultura skromnih zahteva prema toploti, a seme niče već pri temperaturi od 4°C. Mlade biljke mogu podneti i temperature do -7°C, dok su optimalne za rast i razvoj od 13 do 18°C, a kod temperatura iznad 25°C biljka stvara sitnije lišće te ujedno dolazi i do ubrzanog razvoja cvetnog stabla. Iz tog razloga je idealno vreme setve rano proleće. Blitva jednako dobro podnosi hladnoću i letne vrućine pa se poput spanaća može sejati već u februaru u toplijim krajevima, a u kontinentalnim u martu.

Blitva i spanać se obično seju u redove razmaka 40 cm s razmakom posejanih semenki u redu od 20 cm kod blitve i 10 cm kod spanaća, dubina setve je 1.5 do dva centimetra. Kod uzgoja blitve treba joj osigurati dovoljnu količinu vode, a s obzirom na kvalitetu vode valja napomenuti da je ona jedna od retkih kultura koje su tolerantne na slanu vodu.

Rotkvica spremna za berbu već za 30 dana

Rotkvica (Raphanus sativus) je biljka koja zahteva blažu klimu, stoga je minimalna temperatura za njen rast 5°C, a optimalna oko 20°C. U vrlo povoljnim uslovima rani kultivari mogu stići za berbu već za 30 dana. Zbog plitkog korena najbolje joj odgovaraju lagana zemljišta pH vrednosti od pet do sedam. Ne preporučuje se setva na istoj površini najmanje tri godine, a dobri predusevi su joj paradajz, krastavci i tikvice. Rotkvica se seje na dobro usitnjeno tlo, u redove razmaka od 14 cm, na dubinu od jednog centimetra, s razmakom između semena pet. Ako su uslovi povoljni, seme će niknuti za pet dana nakon setve. 

Rotkvica: Povrće skromnih zahteva koje podnosi i niske temperature

Seme rotkvice sejati svake dve nedelje kako biste imali kontinuiranu berbu. 


Tagovi

Proletna setva Setva šargarepe Setva peršuna Setva luka Setva blitve Setva spanaća Setva rotkvica Setva graška Rana setva


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.