Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Grahorica
  • 05.03.2023. 12:00

Grahorica: Alternativa u ishrani stoke - dobra i za zemljište

Zasnovan usev grahorice može se koristiti za ispašu stoke pre cvetanja useva. Brzo se regeneriše i može se tako iskoristiti i drugi put.

Foto: Depositphotos/oei1
  • 363
  • 32
  • 0

Kao alternativa u ishrani stoke, naročito nakon što je zbog suše podbacio kukuruz, ali i zbog toga što mnogi još nisu dobili pomoć od države u vidu od 240 kg žutog zrna po grlu, preporučuju se grahorice.

Obična, panonska i maljava se gaje na malim površinama iako predstavljaju dobru stočnu hranu, kako cela zelena biljka, tako i njeno seme. S obzirom da je stablo polegljivo, gaji se u smeši sa nekom žitaricom, poput raži, ječma, ovsa, pšenice ili tritikalea, da bi se usev bolje održao. Mogu se gajiti i same kao čiste kulture. Koristi se u zelenom stanju ili kao silaža, a ređe kao spravljeno seno.

Značaj ove kulture je višestruki, kako u ishrani stoke, tako i za zemljište, odnosno druge useve u plodoredu.

Uslovi uspevanja

Najniža temperatura na kojoj seme grahorica klija iznosi dva do četiri stepena. Za vreme cvetanja i formiranja mahuna povoljna temperatura je oko 18 stepeni. Ozime sorte izdrže golomrazice od - 10 do - 17, a pod snegom i - 20 čak. Obična ima veće zahteve za vlagom nego maljava. Maljava može se gajiti na preko 1.000 m nadmorske visine.

Grahorica daje visoke prinose i obogaćuje zemljište azotom

Najbolji rezultati ostvaruju se na dubokim, plodnim zemljištima. Maljava bolje podnosi peskovita, kisela i nešto siromašnija tla od ostale dve, mada generalno ne podnose kisela (pH<5) i alkalna, peskovita i zaslanjena zemljišta. Na černozemu, gajnjači, smonici i na sličnim zemljištima dobro uspeva.

Tehnologija proizvodnje

Izbor sorte

Često se gaji ozima novosadska sorta neoplanta, sa visinom stabla 90 do 110 cm, sa visokim prinosom zelene krme (40-60 t/ha) i 8-11 t/ha sena, odličnog kvaliteta (20 do 22 % ukupnih proteina). Od jarih (prlećnih) najbolje se pokazala sorta N. Beograd, sorta obične grahorice, sa visinom biljke 100 do 120 cm i dužinom vegetacije 120 do 130 dana.

Količina semena za setvu je 120 kg/ha i 30-35 kg/ha strnog žita. Kosidba je u vreme cvetanja useva i tokom obrazovanja prvih mahuna. Nakon kosidbe, pruža se mogućnost za gajenje naknadnog, odnosno postrnog useva.

Plodored

Povratak grahorice na isto mesto nije poželjan pre isteka tri do četiri godine. Dobrim predusevima smatraju se prava žita (pšenica, raž, ječam, ovas), naročito za gajenje ozimih sorti, jer ona daju dosta vremena za spremanje zemljišta. Takođe, povrtarski usevi su dobar predusev. Za sorte koje se seju u proleće dobri predusevi mogu biti okopavine (kukuruz, šećerna repa, suncokret i drugo).

Obrada zemljišta i đubrenje

Obrada i pripremanje zemljišta za njenu setvu obavlja se na isti način kao i za krmni grašak. U praksi se izvodi osnovna obrada na dubinu 20 do 25 cm, ali samo kod plodnijih zemljišta. Predsetvena priprema treba da obezbedi usitnjenost i dobru poravnatost zemljišta, jer to dovodi do ravnomernog rasporeda semena, ujednačeno nicanje i lakšu i kvalitetniju kosidbu.

Potrebno dobro usitnjeno zemljište (foto: J. Kuzmić)

Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odredićemo ako obavimo analizu zemljišta!        

Za postizanje visokih prinosa osigurati:

  • N = 40-50 kg
  • P2O5 = 80-100 kg
  • K2O = 70-80 kg

U osnovnoj obradi - oranju obezbediti u zemljištu 250 kg/ha NPK formulacije 8:24:16. Pred setvu uneti u zemljište 200 kg/ha NPK 15:15:15. Na taj način obezbeđujemo za grahoricu 50 kg/ha azota, 90 kg/ha fosfora i 70 kg/ha kalijuma. Na plodnijim zemljištima upotrebljava se azot (N) 45 kg/ha, fosfor (P2O5) i kalijum (K2O) po 60 do 80 kg/ha. U ovom slučaju 2/3 PK hraniva se unosi sa oranjem, a 1/3 PK i azot (N) predsetveno. Predsetveno đubrenje po mogućstvu ne bi trebalo sprovesti bliže terminu setve od tri nedelje zbog nepovoljnog uticaja azota na klicu biljaka. Stajsko đubrivo se obično primenjuje pod predusev.          

Setva

Setva se ređe obavlja kao čist usev, već u smeši grahorice i raži, ječma, ovsa, pšenice ili tritikalea. Ozime sorte seju se najčešće u smeši 120 kg/ha semena pomenute kulture i 30 - 35 kg/ha raži, ječma, ovsa, pšenice, tritikalea ili pak, u odnosu 120 - 150 : 40 - 50 kg/ha. Jare (prolećne) obično se seju sa ovsem i tada je norma  setve 110 - 115 kg/ha semena grahorice i 30 - 35 kg/ha ovsa. Prema novijim saznanjima stočna se seje u smeši, pri čemu je njeno učešće 80 - 90 odsto, a strnih žita 10 - 15 odsto. Poželjno je da na jednom hektaru bude oko 2.500.000 biljaka grahorice. Pri gajenju nje kao čistog useva, dovoljno je 120 kg/ha semena.

Setva se obavlja vrstačno, gustoredno, žitnim sejalicama, uz međuredni razmak 12,5 cm. Može biti u jednom ili dva pravca (unakrsno). Unakrsna setva obavlja se tako što se prvo zaseje grahorica, a nakon 10 - 14 dana u suprotnom smeru strna žita, čime se obezbeđuje ravnomeran raspored semena na parceli.

Ozime sorte seju se u drugoj polovini septembra, najkasnije početkom oktobra, a jare ili prolećne forme u prvoj polovini marta. Dubina setve četiri do pet centimetra.

Nega

Obavezna mera nege nakon setve je valjanje, jer se na taj način izaziva kretanje vode iz dubljeg u plići deo oraničnog sloja zemljišta u kome se nalazi seme i omogućava ujednačeno nicanje biljaka. Valjanje treba izostaviti u uslovima prevlaženog zemljišta.

Zelenišno đubrivo: Jeftinije od stajskog i dobro za sve tipove zemljišta

Ukoliko je setva obavljena u toku jeseni, a zemljište bude suvo, onda treba izvršiti navodnjavanje orošavanjem. Ređe je da zemljište u martu za jaru grahoricu bude suvo, ali ako jeste vrši se orošavanje zemljišta.

Od štetočina javlja se crna repina vaš, a ponekad i kupusna sovica, koji se suzbijaju preparatima na bazi bifentrina.

Berba i korišćenje

Zasnovan usev grahorice može se koristiti za ispašu stoke pre cvetanja useva. Brzo se regeneriše i može se tako iskoristiti i drugi put. U fazi cvetanja i začetaka formiranja mahuna koristi se kao zelena krma, a nešto kasnije za spremanje silaže. U oba slučaja bitno je da se proizvod koristi pre nego što počne klasanje biljke nosača. Ovde se misli da košenje treba obaviti pre klasanja ječma ili tritikalea, jer osje ovih strnina negativno utiče na kvalitet sena.

Krma stiže za korišćenje u prvoj polovini maja. Kosidba useva za spravljanje sena, obavlja se kada se na biljkama pojave prve mahune.

Semenski usev skida se kao i kod krmnog graška. Prinos: zelene krme 20 - 40 t/ha, max. 50 t/ha, sena 4 - 8 t/ha, max. 12 t/ha, a semena 1,5 - 2,5 t/ha (obična i panonska), dok kod maljave grahorice 0,8 - 1,2 t/ha.


Tagovi

Grahorica Krmno bilje Prizvodnja Setva grahorica Uzgoj Berba grahorice Alternativa Stočna hrana


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.