Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša
Setva uljane repice uskoro će početi, a interesovanje za ovom kulturom sve je veće. Razlog tome je što uljana repica daje dobar prinos sa relativno stabilnom cenom. Štetočine koje su problem u gajenju i od najvećeg ekonomskog značaja su ozima sovica, repičin sjajnik, repičina lisna osa, vaši i kupusni buvači.
Uljana repica (Brassica napus ssp. oleifera DC) se gaji radi semena koje sadrži 40 do 49 odsto ulja i 18 do 25 odsto belančevina. Ulje se upotrebljava za ishranu rafinirano i u tehničke svrhe - u industriji sapuna, boja, tekstila, kože, u štamparstvu i kao dodatak mazivima. U poslednje vreme služi za proizvodnju biodizela ili za dodavanje pogonskim gorivima (dizelu).
Uljane pogače i sačma, koje ostaju nakon ekstrakcije ulja, sadrže u proseku oko 28 odsto sirovih, odnosno 23 odsto probavljivih proteina, oko osam odsto sirove masti, 0,9 odsto sirovih vlakana, 22 odsto BEM - bezazotnih ekstraktivnih materija (ugljenih hidrata) i vrlo su cenjena koncentrovana krmiva.
Repica daje najraniju prolećnu i najkasniju jesenju zelenu stočnu krmu. Zato je uključena u sistem zelenog konvejera. Korisna je medonosna biljka, kao najranija pčelinja paša, jer daje do oko 50 kg/ha meda.
Sortiment uljane repice:
Ova biljka ne podnosi monokulturu. Na isto zemljište vraća se kad prođu tri do četiri godine. Kao najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine - npr. rani krompir, jednogodišnje mahunarke, ozima žita i crvena detelina. Odličan je predusev za većinu biljaka, naročito za ozimu pšenicu. Parcele koje su zakorovljene gorušicom nisu pogodne za gajenje ove kulture.
Uljana repica cvetala 60 odsto, procenjen prinos manji nego prošlih godina?
Zavisno od preduseva zaoravaju se biljni ostaci na 10 - 15 cm dubine. Krajem avgusta oremo na 30 cm dubine. Odmah posle oranja ide predsetvena priprema setvospremačem ili pak zemljište iskultiviramo, pa podrljamo. Sa oranjem u toku leta, u zavisnosti od preduseva (zrnene mahunarke, crvena detelina) obavlja se zaoravanje ostataka ranije četiri do pet nedelja.
Posebnu pažnju treba obratiti u pripremi za setvu, jer je seme uljane repice sitno i površina zemljišta mora da bude dobro poravnata i isitnjena. Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište, jer su nicanje i raspored biljaka u redu neujednačeni.
Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odredićemo ako obavimo analizu zemljišta. Za prinos od 3,5 t/ha zrna potrebno je osigurati: azot 135 - 160 kg, P2O5 (Fosfor(V)-oksid) 80 - 120 kg i K2O (kalijum oksid) 150 do 180 kg.
U osnovnoj obradi - oranju treba obezbediti 350 kg/ha NPK 8:16:24, pred setvu uneti 300 kg/ha NPK 8:16:24 + 100 kg KAN-a, a prihrana je krajem februara sa 200 kg/ha KAN-a.
Stajsko đubrivo unosi se u zemljište pod duboko oranje u količini 30 do 40 t/ha. Naročito je značajno za zemljišta koja oskudevaju u organskim materijama. U tom slučaju treba smanjiti količine NPK mineralnih đubriva. Prema dosadašnjim iskustvima na plodnijim zemljištima, za postizanje visokih prinosa semena potrebno je uneti sledeće količine NPK hraniva: azota (N) 80 - 120 kg/ha, fosfora (P2O5) 60 do 80 kg/ha i kalijuma (K2O) 60 - 100 kg/ha.
Na siromašnim zemljištima, u cilju povećanja prirodne plodnosti, treba da se zaore sa osnovnom obradom 20 do 25 t/ha zgorelog stajnjaka. Optimalni rok za prihranu useva azotom je u proleće, odnosno pred početak formiranja cvetnih stabala.
Do sada, setva ozime kupusne uljane repice obavljana je krajem avgusta, početkom septembra i završavana do 15. septembra. Ipak, zbog suše i nedostatka vlage, izvesno je da će se ti rokovi pomerati.
Dubina setve je 1,5 - 2,5 cm. Gustina setve za hibride je 500.000 - 550.000, a za sorte 700.000 - 750.000 biljaka/ha. Obavlja se na razmak između redova 20 - 30 cm jer se najčešće seje žitnim sejalicama, uz zatvaranje svakog drugog ulagača semena, pri čemu je najčešće međuredno rastojanje 25 cm. Za setvu je potrebno 2,5 - 5,0 kg/ha semena, već prema rastojanju između redova i u redu.
Uljana repica za zelenu masu se seje uskoredo na 12 - 16 cm razmaka. Norma je 18 - 20 kg/ha semena. Količina semena zavisi od načina setve i preciznosti sejalica kojima se ova izvodi. Posle setve ili istovremeno, zemljište treba povaljati lakim valjcima, a ukoliko je potrebno i zaliti orošavanjem.
Obavezna je i zaštita protiv korova. Zaštita protiv štetočina počinje u septembru i oktobru mesecu, a završava se u martu i aprilu mesecu.
Posle setve seme treba pokriti, drljanjem lakim drljačama i valjanjem površine u sušnim jesenima. Valjanje se obavlja glatkim valjcima. Valjak ne treba koristiti na vlažnim zemljištima. Pokorica se pre nicanja razbija drljanjem lakšim drljačama ili valjanjem rebrastim valjcima popreko na smer redova.
Proređivanje biljaka se obavlja u proleće pre porasta biljaka u stablo. Najveći efekat je u vreme kada biljke obrazuju šest listova. Proređivanjem se biljke ostavljaju u redu, u zavisnosti od namene proizvodnje, najčešće na 10 cm jedna od druge. Prihranjivanje azotom, naveo sam, je u početnom proletnjem porastu (obično druga ili treća dekada februara).
Uljana repica za seme sazreva početkom druge dekade juna, eventualno polovinom juna. Zreli plodovi (ljuske) dobijaju žutu boju, a seme crvenkastu. Plodovi još nisu počeli da pucaju. Stabla imaju zelenožutu boju, a listovi su pretežno osušeni. Početak berbe veoma zavisi od agroekoloških uslova.
Direktnu žetvu univerzalnim žitnim kombajnima obaviti kada je vlažnost zrna 13 - 15 odsto. Vitlo mora imati mali broj obrtaja kako ne bi suviše udaralo po biljkama. Često je potrebno čelične prste skinuti. Sita bi trebala biti od 3,2 mm ili 5 mm, ali može se raditi i sitima za pšenicu. Novi kombajni imaju samopodesivo sito. Vetar ventilatora smanjiti, tj. treba ga regulisati tokom žetve u zavisnosti od vlažnosti useva. Broj okretaja bubnja treba da je što moguće manji - ispod 500 obrtaja/minuti, a zazor između bubnja i podbubnja smanjiti na 8 do 16 mm. Osušeno seme (prirodno ili veštački), sa udelom vlage 8 odsto odlažemo u promajne i hladne magacine.
Očekivani prinos semena uljane repice kreće se od 2,5 do 3,5 t/ha, ili veći, u zavisnosti od adekvatne primene agrotehnike i agroekoloških uslova.
Uljana repica za zelenu hranu, silažu i zelenišno đubrenje dospeva najčešće od 12. do 15., pa sve do 20. aprila (početak - puno cvetanje). Kosi se kosačicama na 8 cm iznad zemlje da bi se usev obnovio za ponovnu kosidbu. Moguće je i korišćenje silokombajna, koji pokošenu biomasu seckaju na željenu dužinu. Dnevno se kosi onoliko biomase koliko je potrebno za dnevnu potrošnju. Krmna repica može da se iskorišćava i ispašom. Prosečni prinosi semena su 2,5 do 3,0 t/ha, a zelene mase od 30 pa do 60 t/ha.
Tagovi
Autor
